Свакa рукотворина која изађе из столарске радионице Милојице Матовића у Соколови, прича је за себе. У сувенире и друго што прави уткан је део завичаја, због чега су и на цени посебно код оних који у туђини пате за родном грудом, или су због посла и лагоднијег живота село заменили за град.
У посао који му је још увек само хоби, Милојица се заљубио пре седам,осам година, сасвим случајно. Каже да је пре тога волео да ради браварске послове, да сече, вари и прави све што се може направити од гвожђа, и да ни у сну није могао да помисли да ће једног дана све то забаталити, и окренути се обради дрвета.
Само што не пусти тон-труба сувенир
-Можда су ту превагнули гени које сам наследио од деде по мајци Здравка Рековића, из села Црквени Тоци код Пријепоља, који је био пинтор, цењен и чувен мајстор. Правио је дрвену бурад и каце, а по потреби и много тога другог. Тек, ручна обрада дрвета ми се увукла под кожу, а да се томе нисам ни надао. Самоук сам, али ми то не смета, јер волим да очима крадем занат од старијих и искусијих-прича Милојица (36).
На породичном имању које се угнездило под високом стеном, Милојица је подигао радионицу у којој најчешће проводи слободно време. За столарским стругом зна да проведе читав дан, а да се не умори.
Сваки динар који заради уложи у опрему
-Кренуо сам са ручном бушилицом, шафилицом и брусилицом, јер у почетку нисам смео да купујем ништа од скупљих машина, плашећи се да ћу брзо одустати. Данас сваки динар који зарадим од продаје рукотворина улажем у опрему, и надам се да ћу веома брзо успети да све комплетирам - каже Матовић.
У својој радионици у овом засеоку у Бистрици, Милојица је прво направио дрвену чашу и чинију, које и данас чува. Затим је почео да прави сувенире разних облика и дезена, па лустере и лампе, кутије за накит и сандуке за гардеробу, шаховске табле, кутије за чување хлеба, кригле за пиво, зидне и стоне сатове, као и разне декорације за дворишта ... И све што направи одмах прода, на сајмовима домаће радиности, или путем друштвених мрежа, а доста ради и по наруџбини.
Етно декорације за дворишта
-Све се ради ручно, из малих комада дрвета што захтева пуно времена и стрпљења, али мене такав рад одмара. Динамичан је и није досадан. Често се направи нешто ново, па је лепеза рукотворина сваким даном све шира. Највише времена ми треба за шаховску таблу, радим је и по два, три дана, али се оне и највише траже- каже Матовић.
Милојица је по занимању електротехничар. Запослен је у пелетари на Брношевцу, где се такође бави „обрадом“ дрвета, али на сасвим други начин. Ожењен је и има близанце, седми разред основне, које полако „уводи“ у посао.
-Дрво мора да је здраво, и зна се од које се врсте шта прави. Чамовина као меко дрво, углавном се користи за израду фигурица, лустера и разних сувенира, док се све друго прави од букве, храста, јасена, трешње и шљиве, који имају већу тврђу и специфичну боју. Мора да се води рачуна и о здрављу купаца. Предмете у којима се служе храна и пиће, приликом израде премазујем пчелињим воском и ланеним уљом, тако да се без бојазни могу користити- открива нам Матовић.
Разних облика и дезена- зидни сатови се највише траже
Коментари