Песма „Школа“ Ајше Алиспахић, ученице трећег разреда ОШ “Живко Љујић“ у Новој Вароши, уврштена је међу 300 најлепших дечјих песама у Србији, пристиглих на конкурс „Најбољи млади песници“ који трећу годину за редом расписује Удружење младих талената из Београда.
За свој поетски „бисер“ Ајша је добила диплому за изузетно књижевно достигнуће, а њена песма објављена је у збирци најбољих ауторских радова за 2025. годину.
Ајши је ово прво признање за песничко стваралаштво.
-Све што промишљам, сањам и маштам претворим у стихове. Волела бих да сваки свој утисак изразим кроз поезију. Инспирација ми никад не недостаје, видим је у свему што ме окружује, живим бићима, предметима, појавама, догађајима, детаљима– каже Ајша за „Варошке новине“.
Ајша ће ускоро имати и своју збирку песама
Додаје да јој ова награда пуно значи јер је додатно мотивише да пише још више и боље, и јер се нашла „раме уз раме“ са најбољим младим поетама и поетесама у земљи.
-Збирка 300 најбољих младих песника у Србији је снажан и искрен пулс генерација деце која се тек траже, али увелико знају да говоре и пишу. У стиховима ових младих аутора су сви њихови страхови, снови, љубави, побуне и тишине које одрасли забораве да чују – написала је у образложењу стручног жирија списатељица Љиљана Андерсон Стојановић.
Ајша Алиспахић у свом поетском „крџагу“ тренутно има тридесетак песама, а врло често пише и кратке приче. Поезија јој је, како каже, ипак, у срцу, али и сновима јер већ машта о својој првој збирци песама. А да јој се снови остваре помоћи ће јој њени родитељи Мерсиха и Нихад Алиспахић, као и учитељица Љубица Лечић, који су на време препознали њен дар и пријавили је на конкурс. Ајша машта и о далекој будућности у којој себе види као велику песникињу, професорку књижевности, списатељицу или новинарку. До тада ће нам сведочити да и у овом времену које младе гура ка брзини и површности, има и деце која желе да застану, загледају се у себе и свет који их окружује и покушају то да преточе у реч и стихове.
----------------------
Награђена песма
ШКОЛА
Кад звоно звони мама ме гони да идем у школу,
ја јој кажем нећу, а она ми каже школа је важна за дечију срећу.
Додаје мама, школа је важна, а мени се по глави мота,
школа је лажна.
Кад дођем из школе, одмах сиђем доле код нане и деке
да ми дају креде.
Па мало гледам цртић, па одем по брата у вртић.
Онда мало учим, па играчке сручим, ето игре, ето весеља, испуњена ми је жеља.
Вратим се на спрат горе и почнем да мислим на море и лето, кад оно време за школу опет ето.
Школа је као мед, да би у њу дошао мораш да чекаш на ред.
Ја школу волим и на свако њено дозивање кажем молим.
Ајша Алиспахић
* * *
Текст је део пројекта „Да знање и таленат имају приоритет“ који је суфинансиран из буџета Општине Нова Варош (Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражава ставове органа који је доделио средства.
Коментари