Реверзибилна хидроелектрана „Бистрица 2“, чији је почетак припремних радова планиран на пролеће наредне године, најважнији је пројекат у енергетском сектору Србије, а значајне бенефите од реализације овог националног подухвата имаће читав крај, истакнуто је јуче на првом јавном представљању овог пројекта у Новој Вароши. Скупу који је одржан у управној згради „Лимских ХЕ“, присуствовали су представници Електропривреде Србије, Јапанске развојне агенције, локалне самоуправе и невладиног сектора.
Реверзибилна хидроелетрана “Бистрица“ и хидрокумулација Клак, градиће се у кањону Увца, седам и по километара низводно од бране на Радоињском језеру, између Рутоша и Сеништа. Имаће четири агрегата укупног капацитета од 628 мегавата, са запремином акумулације од 108 милиона кубних метара воде. Планирано је да буде у функцији од 2031. године. Према тренутним проценама и анализама стручњака, вредност инвестиције износиће око милијарду евра. Највећи део будућих постројења захватиће територију општине Нова Варош, а мањим делом Прибоја и Пријепоља.
Акумулација Клак и РХЕ "Бистрица 2"
- Реверзибилна хидроелетрана ’Бистрица’ је приоритетни пројекат у енергетском сектору Србије јер ће се њеном изградњом обезбедити енергетска сигурност земље у будућности, боља флексибилност читавог система и омогућиће се ефикасније балансирање производње и обновљивих извора енергије што је предуслов за процесе транзиције које се предвиђају у енергетском сектору Републике – нагласио је Александар Јаковљевић, извршни директор за инвестиције и развој Електропривреде Србије.
Према његовим речима, до сада је урађен идејни пројекат за и значајан део техничке документације, усвојени су просторно-плански документи, као и нацрт студије о процени утицаја на животну средину.
-Интезивирани су и разговори у вези са обезбеђивањем извора финанирање овог капиталног пројекта, као и комуникације и сарадње са Јапанском агенцијом за међународну сарадњу. Она је државна институција Јапана и од ње смо све време имали стручну подршку на процени пројекта како би се упоредо са израдом документације спровео и тај процес неопходан за одобрење финансирања изградње реверзибилке са њихове стране – прецизирао је Јаковљевић, и појаснио да је у склопу припреме за реализацију пројекта неопходно измештање дела државног пута Бистрица-Прибој у дужини од око два километра.
Директор за инвестиције и развој у ЕПС-у још каже и да ће бенефити од изградње Реверзибилне хидроелектране „Бистрица“ бити много веће од негативних последица, а које би се приликом градње могле испољити на квалитет ваздуха, воде, већу буку и слично. Читав овај процес, како се устврдио Јаковљевић, биће јаван и транспарентан, тако да становништво нема разлога за забринутост.
Александар Јаковљевић, извршни директор ЕПС
Директор „Лимских ХЕ“ Предраг Шапоњић нагласио је да је ово јавно предузеће мотор развоја нововарошког краја још од 1960. и изградње прве и настарије хидроцентрале у нашем крају „Бистрицa 1“.
-Очекујемо такав развојни тренд и од нове реверзибилне ХЕ и то не само помаке у привредном и економском развоју, већ и да младе људе подстакнемо да се врате и остану у свом завичају. Биће то изазов и за неке нове младе градитеље и шанса да се значајно обнови инжењерски и мајсторски кадар, који је у последње време у константном дефициту – казао је Шапоњић.
Он је подсетио да је ће то бити и додатни прилив у општинску касу, у коју се годишње слије око 110 милиона динара од Елекетропривреде Србије.
Предраг Шапоњић, директор "Лимских ХЕ"
На презентацији се чула и информација да ће бенефите од изградње реверзибилке имати такође и мештани села у ширем појасу будућих постројења, посебно Сеништа и Рутоша који ће бити повезани новим, модерним саобраћајницама.
Једна од тема на скупу, којем је присуствовало више од 40 учесника из Београда, Бајине Баште, Пријепоља, Прибоја,Нове Вароши и Јапана, била је и утицај изградње нове ХЕ на друштвено-социјалне карактеристике овог подручја, чији је, иначе, један од главних проблема драматична миграција становништва, посебно младих и школованих кадрова.
(Опширније у следећем броју „Варошких новина“ које излазе из штампе 30. маја)
Коментари