Нова Варош ће 2052. године имати свега 5.000 становника

У новарошком крају прошле године рођена је 71 беба, док је умрло 222 житеља па се само због негативног природног прираштаја број становника смањио за око 150, а доста је и оних који су напустили завичај у потрази за бољим животом. И тако је годинама уназад, због чега су сасвим реална предвиђања да ће општина Нова Варош у релативно блиској будућности имати становника колико данас има једно осредње војвођанско село, као и да ће бити најмалобројнија и најстарија општина у Златиборском округу.

Предвиђања демографа су суморна, и кажу да се у наредне три деценија очекује драматични пад у броју житеља нововарошке општине за чак 63,6 посто, као ретко где у Србији, а да ће природни прираштај бити на „историјском минимуму“. Вртић нам вероватно неће ни требати, сви ђаци ће моћи да стану у једну школску зграду, поједина села биће потпуно празна, а половину становника чиниће пензионери, старији од 65 година.

Према најновијој Анализи демографских трендова Републичког завода за статистику, а до сада нису машили, општина Нова Варош ће 2052. године имати свега 5.032 становника, док их је на последњем попису пре три године било 13.573. Према тим пројекцијама, у нововарошком крају ће тада живети око 500 деце и младих до 19 година старости и око 2.000 радно способних, као и готово 2.500 старијих од 65 година. Занимљив је и податак да ће старији од 80 година чинити 16,2 посто укупне популације, односно да ће их бити више од 800.

Те 2052. године, све општине у Златиборском округу имаће мање становника него данас, осим Чајетине којој се предвиђа благи раст. Предвиђа се да ће Град Ужице имати 44.085 становника (на попису 2022. било је 70.726), а општина Прибој 15.060 (23.865), и ове две локалне самоуправе имаће највећи пад у округу после Нове Вароши. Пријепоље ће бројати 21.140 становника (32.471), Сјеница 20.204 (24,248), Бајина Башта 17.535 (23.719), Пожега 16.653 (26.218), Чајетина 16.397 (14.520), Ариље 12.739 (17.208) и Косијерић 6.766 (10.302). Општина Нова Варош имаће и најстарију популацију са просечном старошћу од 58 година, док ће намлађа бити Сјеница, са просеком од 40,5 године.

У годинама које следе очекује се пад у броју становника у целој Србији, која ће према статистичким показатељима 2052. имати 5,2 милиона житеља, што представља смањење од око 1,5 милиона (приближно 22 посто) у односу на 2022. годину, док док ће половина укупног становништва тада живети у пет градова, Београду, Новом Саду, Нишу, Крагујевцу и Новом Пазару. Студију „Пројекција становништва Републике Србије 2022-2052.“ Републички завод за статистику израдио је упоређујући податке са пописа, резултате истраживања о рођенима, умрлима и унутрашњим миграцијама. Према њима, у годинама које следе демографски најугроженије општине уз Нову Варош биће Црна Трава, Неготин, Голубац, Бољевац, Босилеград и Осечина.