Међу приоритетима у развоју општине Нова Варош најчешће се истичу пољопривреда и туризам, а шумарство ( узгој, сеча, прерада) се не помиње, као да се не ваља! Имају ове две гране значајне потенцијале, али и бројне ограничавајуће факторе.
Од 58.441 хектар, колика је површина општине, према подацима Шумског газдинства од пре неку годину, шуме покривају 25.298 хектара или 43,28 одсто територије. Преко 9.000 хектара шума је у приватном поседу, а остало је државно власништво. Заборавља се, изгледа и да су четинари и лишћари важан еко-систем и, уз воду, највеће благо Старог Влаха.
Шумарство и прерада дрвета годинама су, после сточарства, најзначајнија грана привређивања овог краја, обезбеђујући власницима додатне приходе из њихових забрана, али и запошљавајући велики број радника – од дрвосеча, рабаџија, па до превозника, стругара и погона за производњу пелета.
Једна анализа на нивоу нововарошке општине, коју би припремила Канцеларија за локални развој и сви актери у шумарству, показала би да се ова област неоправдано потцењује и запоставља, пре свега због количине посеченог дрвета, броја погона (и механизације којом располажу, а која је драгоцена у одбрани од мећаве и леда), те дохотка и профита који се остварују, до низа отворених питања и горућих проблема, али и корака што их треба предузети да се „зелени рудници“ боље искористе.
Изузев неколико ситних покушаја прераде кроз вишу фазу, наша општина се не може похвалити продајом финалних производа од дрвета, нити удруженом понудом и пласманом, већ се деценијама учинак стругара мери кроз резану дрвену грађу – даску, греде, рогове, летву и окорке, а преко Златибора и Јавора замичу и трупци.
Нововарошка општина оскудева у путевима - шумским, засеочким и сеоским - којима се извлаче грађа и огревно дрво,а неки су у лошем стању због конфигурације терена и слабих елемената коловоза.То повећава трошкове рпевоза грађе и причињава штете власницима возила. Из села упозоравају да су узалуд постављене табле о дозвољеном терету, јер је контрола – ничија брига, нити има информација о учинку инспекција.
Једна темељна анализа или информација о стању у шумарству показала би и са колико се шумских и противпожарних путева располаже и где недостају, шта то треба урадити и колики део колача издвајати од зарађеног у сечи и преради. Неопходни су и нови мајдани тампона и камена за подлогу на путевима и рад мобилних дробилица, како би се смањили трошкови превоза. Чињенице су да у неким забранима труне дрво због неприступачности терена и цене извлачења...
Сведоци смо да у шумама данак узимају пожари, ледоломи, те олујни ветрови, а највећи, свакако – сушење стабала.Ситуација је изуезно алармантна и драматична, ма колико је неки покушавали сакрити или улепшавати?!
Понегде је сушење стабала четинара спорадична појава, али има сушења читавих парцела или стотине хектара, као у клисури Тисовице и околини. Зато су одавде забринути мештани пре више од годину дана упутили захтев Скупштини општине да на лице места дођу стручњаци Института за шумарство и Шумарског факултета и „црно на бело“ дају о узроцима сушења.
У оптицају су бројне тврдње: да је сушење природна појава или последица киселих киша и суше, као и да су се шуме подигле на теренима где никад нису биле, да изостаје прореда...Власници поседа зебу и да велики учинак имају и секундарне појаве у шумама где нису уклоњене сушке – епидемије поткорњака и других болести.
Струка и инспекције Управе за шумарство треба, свакако, да дају и суд како се заводи шумски ред након сече, поготову у појединим приватним парцелама. Грађана занима, а требало би и власт - колики је учинак у мерама контроле и примени низа метода заштите шума, али и санкција, пре свега на уклањању оболелих и осушених стабала. Може ли се, на пример, обелоданити колике су казне и да ли су кога стигле?
Иако природа више од људи чини на пошумљавању (зарастају пашњаци, ливаде, њиве, гора се промиче окућницама),неопходни су нови засади. Истина, нема већих голети,али бројне парцеле, окрајци, урвине, вододерине и камењари чекају зелени тепих садница. Искуство, бар из других средина, показало је да неке превоје и делове саобраћајница треба штитити од ветрова и снежних наноса.
У анализи не могу изостати ни осврти на канале сиве економије и избегавање обавеза лифераната грађе, на које многи указују, затим жалбе сељака на процедуру дознаке сече (па је неки избегавају), те заштиту шума од отпада и дивљих депонија...Посебна тема свакако су могућности коришћења био-масе за грејање.
Ако је локалној управи стало до развоја ове гране, подршке селу и предузетницима – онда се не може више маћехински односити према шумама и жмурати пред вишегодишњим проблемима и споровима, већ ће се озбиљна анализа, са предлогом мера, наћи пред одборницима.
Спорне шуме без сече
Секира и моторке не залазе у шуме око чијег власништва трају спорови између сељака и Шумдког газдинства. Реч је о такозваним самовласним заузећима, где се тужбе и жалбе потржу још од 1968. године, као за потес Камаљ у Виловима , чија је површина 100 хектара или Рутавци у Дебељи од 25 хектара, као и другим деловима општине. Овде се већ четврту годину суше или од старости падају стабла и труне стотине кубика грађе.
Занимљиво би било чути колико је хектара спорно на подручју општине и назире ли се крај – суданији?! Држава је кадра да одузме шуме народу,а онда није способна да реши спорове, да газдује тим благом?
Пелет из пет погона
Производњом брикета и пелета општина Нова Варош се решила највећег еколошког проблема – пиљевине. Нестало је ругла украј путева и загађења на обалама река. И док су некада тракторска приколица окорака нудила у бесцење, сада влада права јагма за окорцима и пиљевином, као сировином ( и горивом) за производњу пелета
После производње брикета у Акмачићима, отоврен је погон за израду пелета на некадашњем стоваришту на Браношевцу у Новој Вароши, а зтаим два мања у долини Злошници, па један у Кокином Броду и пети у Бучевским лукама у Бистрици.
Коментари