Нова Варош ће добити још један резерват природе, поред оног у кањону Увца. План је да се под специјални режим стави и велики део Златара, са непрегледним шумама које ће чини готово 80 посто територије будућег резервата. У оквиру њега биће издвојене посебне просторне целине са различитим степеном заштите, уз све предности и мане које такво решење носи са собом.
Министарство заштите животне средине покренуло је прошле седмице поступак заштите Специјалног резервата природе „Златар“ као природног подручја прве категорије. Укупна површина заштићеног подручја износи 7.864 хектара и простираће се на територији две општине. На територији Нове Вароши то ду делови катастарских општина Брдо, Дражевићи, Дрмановићи, Мишевићи и Радијевићи, а на територији Пријепоља, катастарске општине Аљиновићи, Бискупићи, Косатица, Међани, Милошев До, Мушковина и Правошева. Више од половине територије резервата се налази у државном и јавном власништву, укупно 52,74 посто, док је преосталих 47,26 посто у приватном.
-Његова северна граница прати долину реке Бистрице, стрмо се издижући изнад магистралног пута Нова Варош-Пријепоље. На истоку граница делимичном прати регионални пут Нова Варош-Сјеница, од кога се одваја у правцу Радијевића, где се спаја са границом Специјалног резервата природе „Увац”, односно са приобаљем реке Вељушнице. Према југу, граница прати северни обод Аљиновачког поља према крашкој површи Четаници, одакле наставља северним ободом Специјалног резервата природе „Клисура реке Милешевке”. Западну границу чине стрми одсеци Равног Златара-Великa стенa, Точила и Великa Мерицa, све до Црног врха- кажу у Министарству заштите животне средине.
У мају ове године Завод за заштиту природе Србије доставио је Министарству Студију заштите Специјалног резервата природе „Златар“, у коме се каже да се ово подручје са својим очуваним природним и предеоним вредностима издваја од суседних крајева Србије. Налази се у обухвату Еколошки значајног подручја „Увац и Милешевка“, а карактеришу га различити типови шума, међу којима је нарочито вредан појас смрчевих шума на Равном Златару. Поред биљног, Златар има и богат животињски свет, као значајне примере народног градитељства.
-У овом подручју забележено је присуство око 871 биљне врсте, од којих 177 има национални и међународни значај. Заштићено је 125 биљних врста од којих 28 ужива строгу заштиту, а има и 29 ендемичних врста. Забележено је и 128 врста птица што је око 34,6 одсто од укупног броја врста птица регистрованих у Србији. Евидентирано је и девет врста водоземаца, што чини 40,91 одсто од укупног броја врста које насељавају територију Републике Србије, као и 42 врсте сисара, што је половина до сада регистрованих код. Посебну лепоту и препознатљивост заштићеном подручју даје традиционални начин живота у старовлашком типу насеља, као и манастир Светог Козме и Дајмана на Воденој пољани, који је вешто сакривен од погледа високом шумом четинара- каже се у Студији Завода за заштиту природе Србије.
Како би се сво то богаство сачувало за будуће нараштаје, на подручју Специјалног резервата природе „Златар“ су издвојене посебне просторне целине са режимом заштите првог, другог и трећег степена. Два локалитета која се налазе у првом, најстрожијем режиму заштите су у Косатици, а то су локалитети „Велика Мерица“ и „Велика Стена“. Они се простиру на укупно 73,92 хектара (0,94 посто територије резервата) и ту важе забране коришћења природних ресурса и изградња објеката, а ограничавају се и радови и активности за научна истраживања, што је прописано одредбама Закона о заштити природе .
Под другим степеном заштите налази се 2.337,63 хектара планине, односно 29,72 посто територије Резервата.То су локалитети „Ивље-Орловача-Честе“ (на територији катастарских општина Дрмановићи, Мушковина и Правошева), затим „Велика Кршева“ (Дрмановићи, Косатица, Правошева) и „Крња Јела – Руњева Глава“ (Дражевићи, Дрмановићи, Косатица). Под другим степеном заштите су и локалитети „Четаница“ и „Бојанов Крај“ на пријепољском делу планине. Овде је између осталог, забрањена изградња викендица, као и објеката за туристички смештај, објеката за рударство, изградња брана, и постављање осматрачница и видиковаца.
-Под трећим режимом заштите је највећи део Резервата. Обухвата 5.483 хектара, што је готово 70 посто територије, и ту је могуће селективно и ограничено коришћење природних ресурса.Забрањена је међутим изградња викендица, стамбених и туристичких објеката изван грађевинских парцела утврђених планским актима, осим изградње, реконструкције и доградње објеката за становништво које је стално настањено на том подручију. Ограничава се и реконструкција, доградња и изградња саобраћајница и објеката дистрбутивног система електричне енергије, као и традиционално коришћење камена, глине и других материјала за локалне потребе- каже се у Студији заштите Специјалног резервата природе „Златар“,.
-------------------------
ПРИМЕНА МЕРА
Иако је поступак за проглашење Специјалног резервата природе „Златар“ у току, оно се самим објављивањем обавештења на сајту Министарства заштите животне средине сматра заштићеним подручјем и на њему се примењују мере прописане у Студији заштите на основу Закона о заштити природе. Обавештење о покретању заштите Специјалног резервата природе „Златар“ на сајту Министарства (www.ekologija.gov.rs), објављено је 6. децембра ове године, као и извод из Студије заштите.
Досадашња пракса је показала је да од обавештења о покретању поступка заштите неког подручја на сајту Министарства, па до његовог званичног проглашења у просеку прође пет година. Међутимтај процес може ићи и убрзаном процедуром када се процени да је то потребно због „општег интереса“.
--------------------------
ЗАШТИЋЕНА ДОБРА
Влада Србије је на територији општине Нова Варош последњих деценија прогласила пет заштићених подручја, што ову општину ставља у сам врх.
По површини је највећи Специјални резерват природе „Увац“ који захвата 11.845 хектара територије општина Нова Ваош и Сјеница. Ту је и Парк природе „Златибор“ са деловима општина Чајетина, Нова Варош, Прибој и Ужица, као и „Парк шума Ивље“ на Златару.
Нововарошки крају има и два споменика природе – Хидролошки комплекс Калипоље-Буковик, и Споменик природе „Муника“ у Сеништима.
Коментари