На крајпуташима подигнутим поред путева који воде падинама Муретнице и Златара у нововарошком крају, опет су синули ликови ратника, а читљиви су и епитафи исклесани руком каменорезаца. Јесенас је обновљено укупно пет ових споменика на којима су немар и зуб времена учинили своје, док још двадесетак чека да им се посвети пажња.
У Јасенову су обновљена четири, а у Мишевићима један крајпуташ, подигнути у слави и сећање на јунаке балканских и Првог светског рата. Пројекат Удружења потомака ратника 1912-1920. године „Војвода Петар Бојовић“ помогла је Општина Нова Варош, а у плану је и наставак радова на реконструкцији других .
- Новом бојом исписана су постојећа слова и исцртани ликови ратника, након што су споменици очишћени од маховине, наслага и лишаја који су сакрили поруке. Усправљени су и постављени на тек бетонирана постоља. А били су у јако лошем стању, накривљени и склони паду, или су годинама лежали у трави - каже за "Варошке новине" секретар Удружења потомака ратника 1912-1920. године „Војвода Петар Бојовић“ Драган Живковић, учитељ у пензији.
Обновљени крајпуташи у Јасенову
На обновљеним споменицима ратницима, опет се јасно чита: браћи Радиши и Глишу Јаџићу који су погинули у борби са Бугарима 1913, спомен подигше мајка Ружа која оста без синова, и сестре Јелисавета и Љубица, док су на крајпуташу уз њихов имена страдалих Јеврема и Драгомира Недовића. На Кузманском брду обновљен је крајпуташ Рајку Шапоњићу који је погинуо у 22. години живота при повлачењу српске војске кроз албанске гудуре, као и споменик Владимиру Зекавици, једном од тројице браће Зекавица који су живот дали за слободу отаџбине. У Мишевићима на Златару, родном селу војводе Петра Бојовића, опет је синуо крајпуташ Милану Ракоњцу, редову Вардарске дивизије. Ово је иначе један од ретких крајпуташа у селима са леве обале Увца.
-У нововарошком крају је тридесет крајпуташа, највише у недрима Муртенице, у Белој Реци, Јасенову, Трудову и околним селима. Тек мали број је обновљен, заслугом потомака или нашег Удружења. Већина захтева конзерваторско-рестаураторске радове, јер су им године и људски немар учинили своје. Обрасли су маховином, и нису читљиви, а неки само што не падну или су у врзинама и отима их гора- кажу у Удружењу „Војвода Петар Бојовић“.
Спомници крајпуташи су једна од знаменитости Србије, а највише их је у моравичком, драгачевском, чачанском и краљевачком крају, украј путева, на раскршћима и сабориштима. Подигнути су већином после Првог светског рата пострадалим војницима, којима се гроб не зна или су сахрањеним на бојиштима, многи ван отаџбине.
Јесенас су обновљени и ови крајпуташи:
Ј
Коментари