Више ваздуха и светлости у стајама гарантује већу производњу млека и боље здравље крава. Приликом радне посете фармерима Немачке, дефинитивно смо се уверили да амбијентални услови наших сточара лимитирају производњу млека и утичу лоше на здравствено стање говеда. Оно што је интересантно јесте да су нај боље фарме саграђене од дрвета,што појефтињује цену коштања градње.
Када говоримо о говедарској производњи, значај климе у стајама је веома велики како за здравље самих животиња тако и за квалитет и квантитет добијене сировине-млека.
За продуктивност крава можемо слободно рећи да су подједнако битни и у корелацији раса, исхрана и микро-климатски услови.
Кад се говори о микроклими пре свега се мисли на: температуру, ваздух и осветљење.
Температура: За говеда је оптимална температура у интервалу од 5 до 15 степени. Међутим, краве далеко боље подносе и не смањују продукцију млека на температурама испод нуле.Тако да на теператури до -5 степени неће бити осетног пада производње млека, док температуре изнад 30 степени у плусу, директно утичу на производњу и здравствено стање крава. Такође при високим температурама, уколико имамо повећану влажност, ситуација се погоршава. Дешава се да грлима опада апетит,а самим тим услед недовољно унесене количине хране смањује се и количина призведеног млека, а уједно животиње могу доживети топлотни удар.
Састав ваздуха: Састав ваздуха у стајама се упоређује са саставом ваздуха спољашње средине. Ваздух у спољашњој средини има 21% кисеоника који је најважнији за живи свет, према томе треба настојати да се у стајама налази исто 21% кисеоника.
Међутим у стајама стока дисањем троши кисеоник ,што доводи до смањења концетрације кисеоника. У исто време избацује угљендиоксид и влагу који су штетни.У пракси се то најбоље осећа у току зиме, објекти су врло често затворени како би се сачувала топлота, али се у исто време отежава измена ваздуха. Последица тога је да краве теже дишу, нарочито када леже (при дну је још мање кисеоника) што је најбољи знак и сугерише нам да је недостатак кисеоника евидентан.
Препорука је да је грлима у стаји боље обезбедити довољну количину кисеоника ,на уштрб топлоте која им није толико потребна као кисеоник.
Колико је кравама заиста потребно ваздуха?
Количина пре свега зависи од величине грла, и спољне температуре . Из тог разлога норматив је дефинисан за условно грло (чија је маса 500 кг). Пример 2 грла масе 750 кг су укупно 1500 кг, или 3 условна грла. Дуги фактор који утиче на количину ваздуха је спољна температура. Норме су много мање зими него лети јер су лети више температуре.
Норме ваздуха за једно условно грло крава износе најмање 50 кубних метара/час зими ,а лети је норма најмање 5 пута већа.
Осветљење: Када се говори о осветљењу на првом месту је природна светлост.
Услед недовољне светлости у стајама долази до различитих поремећаја који могу бити узрочници лошег здравље крава, поремећаја у производњи, лошег квалитета млека .Несмемо заборавити да је светлост одговорна за синтезу (стварање) витамина Д, који је одговоран за правилан раст и развиће костију. Светлост једним делом уништава или успорава развој бактерија, које могу бити узрочници болести.
Непходно је да укупна површина прозора одгова једној петини површине пода.Пример, објекат од 100 метара квадратних мора поседовати отворе укупне површине од 20 метара квадратних. Обзиром да се ради о параметрима који се дефинишу приликом градње објекта, свака грешка ће нас скупо коштати почевши од нерентабилне производње па до не хуманих услова за држање говеда, а који су прописани законом о добробити животиња.
Саветодавац: Небојша Ђурић, дипл.инг, ПССС Ужице
Коментари