И у прошли понедељак Миланко Поповић је „сишао“ по снегу са својим џипом из Божетића у Нову Варош. Понедељак је овде пазарни дан, па је град пун света. Видео се са старим пријатељима, и у продавници и на пијаци пазарио све са списка који му је пред полазак издиктирала супруга Олга.
Измирио је рачуне за телефон и струју и у Градској библиотеци „позајмио“ нову књигу. Редован је читалац, а највише воли, каже, оне са историјском тематиком.
Ништа ту не би било необично да Миланко није одавно закорачио у девету деценију живота а и даље активно вози. И управо је то повод за ову причу.
-Идуће године ми истиче дозвола и ако се буде живо и здраво тражићу да ми је продуже. И даље добро видим и чујем. Додуше оперисао сам катаракту на оба ока, али носим наочаре када возим, па ми не смета. Планирам једино да купим неки мањи ауто, јер је 'хонда' коју одавно возим већ напорна за моје године. Али и нови ауто мораће да има погон на сва четири точка, јер без тога нема безбеден вожње у нашем крају. Возим и трактор, када треба обавити сеоске послове – прича за „Варошке новине“ Миланко.
Недавно, уочи Врачи, Миланко је напунио 85 година и најстарији је возач у божетићком крају,а вероватно и у целој нововарошкој општини.
-Саобраћајна полиција ме ретко када заустави, јер им својим понашањем у саобраћају не дајем повода за то. Буду по мало изненађени, јер кажу да нема пуно возача мојих година. Са њима никада нисам имао проблема. Додуше, када сам био млађи, волео сам да возим брзо, често и 'лудо', што би рекли млади, али хвала богу никада нисам имао несрећу. Али одавно нема 'лудирања', возим полако, у складу са својим годинама- каже Миланко.
Тражиће да му продуже дозволу- Миланко Поповић
Возачки испит је положио 1972, у 33 години живота. Прва кола купио је нешто касније, почетком осамдесетих, ортачки са шураком Милошем Радишићем.
-Био је то комби, али је изгорео у пожару. Паркирали смо га у шураковој гаражи у засеоку изнад Дубнице, али једног дана гаража се несрећним случајем запалила, изгорила је и она и све у њој, па и наш комби. Потом сам сам купио 'опела', а џип који тренутно возим ми је четврто возило. Увек сам имао добра кола, и надма се биће их још- прича Миланко.
Миланко и Олга живе у засеоку Поповићи, на око километар од пута који из града води до центра Божетића. Миланко је пензију стекао радећи као ветеринарски техничар у задружној амбуланти на Боровитој главици. До скора су и сами гајили краве, али су године учиниле своје.
-Сами смо, па нам је аутомобил преко потребан. Када треба послом или код лекара возим и до Прибоја, Пријепоља, Сјенице, док за даље релације замолим некога. Које су ми године, ја сам презадовољан- каже Миланко.
Коментари