„Срце ми је сломила једног врелог летњег дана“ пева професор Срећко Гујаничић о махалуши из истоимене песме за коју је освојио другу награду на престижном међународном песничком конкурсу расписаном у чест песника Милоша Видаковића (1891 – 1915). Учествовало је 133 песника из Босне и Херцеговине, Србије, Црне Горе, Македоније, Канаде и Аустралије, а три најбоље песме награђен су новчано.
Конкурс су поводом „Видаковићевих дана културе“, који се 24. годину организује у Рудом, расписали Јавна установа Центар за културно – просвјетну дјелатност „Просвјета“ Рудо и Књижевни клуб „Милош Видаковић“ из овог места. Приспеле радове оцењивали су књижевници Мирко Вуковић, Ранко Павловић и Зоран Костић. Једногласном одлуком жирија, за најбољу је проглашена песма „Прва папер њена“ Слободана Ристовића, књижевника из Рогатице, док је треће место припало Александру М. Арсенијевићу из Београда за песму „Сву те искупљујем“.
„Махалуша“ је освојила друго место, а њеном аутору Срећку Гујаничићу (46), књижевнику из Нове Вароши ово није прва награда да песничким конкурсима. Гујаничић је иначе, дипломирао филозофију на Филозофском факултету у Београду, и предаје логику и филозофију средњошколцима у Новој Вароши и Прибоју. Објавио је два романа- „Десет позитивних птица“ (2015) и „Како сам убио наркодилера“ (2021), као и збирку песама „Сећање на империју“ (2017).
* * *
МАХАЛУША
знао сам је површно из града
преко старије сестре која се,
прилично лепа и школована,
увек носила дамски.
ова, пак, млађа, беше
посве другачија.
радила је у трговини
облачила се апа-драпа
и брбљала без престанка.
срце ми је сломила
једног врелог летњег дана
кад је у ауту мале кубикаже
застала на семафору
поред кафане у којој сам
мешао шећер у шољици еспреса
и тупо гледао вани, ка улици.
та млађа сестра и махалуша,
с косом везаном у пунђу
и у црној хаљини на бретеле,
музику са радија је пратила
тапкајући прстима леве руке
по волану, док је оном десном
велику црвену јабуку приносила
до великих црвених усана
и гризла је сочно.
Срећко Гујаничић
Коментари