Археолози су у Сеништима завршили ископавања, а истраживања ће како се очекује бити настављена наредне године. Тражећи остатке цркве из 14. века, они су у засеоку Мутавџићи пронашли праисторијску хумку из бронзаног добра са остацима каменог плашта. Значајно откриће које сведочи да је данашњи нововарошки крај још од најранијих дана био настањен. У протеклим деценима било је више сличних открића, највише у пределима око Увца.
Са ископавањима у Сеништима Народни музеј из Ужица кренуо је почетком октобра уз подршку Министарства културе, али су их први налази уместо у средњи век одвели још даље, у праисторију. Током двадесетак дана интезивног рада на имању породице Мутавџић, откривена је тек четвртина праисторијске хумке.
-Током ископавања пронашли смо предмете од изузетног значаја, који иду у прилог томе. Бронзана наруквица отворених крајева и делимично прекривена зеленом патином, затим амулет, односно привезак од камена жуте боје, неколико наранџастих привезака од бронзе, дугмад, остаци праисторијске керамике, као и неколико предмета непознате намене само су део налаза који су потврдили наше претпоставке. На основу спорадичних налаза спаљених костију, дошло се до закључка да се ради о спаљеним покојницима. Пуно тога очекујемо и у наставку истраживања- каже за „Варошке новине“ архелог Радмила Јовић, кустос Народног музеја Ужице.
Пронађени предмети од изузетног значаја
Већ током ископавања контролних ровова, кажу архелози, било је јасно да се на овом месту не налазе остаци цркве, која се помиње у народном предању. Испод површине земље појавио се бели камен, карактеристичан за праисторијске гробнице.
-Сакарлне хумке у том периоду увек су биле кружног облика, покривене каменим плаштом како би према веровању тадашњих људи душе покојника биле везане за камен. По завршетку ископавања све пронађено је прописно заштићемо, до наставка радова- каже Јовић.
На Црквинама у Мутавџићима, према веровању мештана, некада је постојала црква брвнара, задужбина српског великаша Николе Алтомановића ( 1348-1395), који је у време своје највеће моћи владао широким простором од Рудника до Јадранског мора. Према предању, ова црква је била метох манастира Хиландар, све док је нису спалили Турци.
Власници имања су пре пар година на овом месту подигли велики дрвени крст, а глава породице Мутавџић је оставио аманет својим кћеркама да на том месту једног дана поново
подигну светињу.
-Народ се некада овде окупљао на вашару, на празник Усековање главе Светог Јована Крститеља. Палили су свеће и молили се за здравље. Често су долазили и свештеници жичке епархије, који су нам саветовали да овде поставимо крст, да не би животиње улазиле и скрнавили место. Било је овде некада доста остататака цркве, али су их неки, несавесни носили кућама и правили међе- кажу потомци Мутавџића.
* * * *
СПАЉИВАЛИ УМРЛЕ
Бронзано доба обухвата период од 2200. до 750. године пре нове ере. Обележава га производња бронзаног оружја, оруђа и накита, а то је и време интензивног развоја металургије, трговине и занатства, као и велике сеоба сточара.
Како пише „Википедија“, заједнички обред припадника етничких скупина из тог доба је спаљивања умрлих, и покопавање њихових остатака у урнама с прилозима накита, оружја и оруђа. Овакви гробови са урнама чинили су велике некрополе.
Истраживања ће бити настављена следеће године
Коментари