На имање Милоша Пурића у Радијевићима на Златару стигла је расна јуница , дар двојице приватних предузетника пореклом из нововарошког краја које је живот одвео у свет, далеко од завичаја. За једног домаћина, кажу, нема веће радости од пуне куће и стаје, а у домаћинству Пурића са 12 чланова, хвала богу, пуно је и једно и друго.
Две године стару јуницу сименталске расе, која би ускоро требала да се отели, поклонили су им Небојша Шапоњић, власник компаније „Нелт“ из Београда, и Слободан Пурић, који живи у Енглеској, а вредност донације је близу 400 хиљада динара. Њихови пријатељи кажу, да су их летос приликом посете дедовини одушевили супружници Милош (35) и Милица (27) Пурић који подижу осморо деце на огњишту предака, бавећи се пољопривредом. Пурићи су једна од најбројнијих породица у овом делу Србије, радни су и честити, и у селу за њих имају само речи хвале.
-Остварила ми се давнашња жеља да навабком једног оваквог грла појачам генетски потенцијал крава које гајим. Мајка јунице коју сам добио на поклон својевремено је била шампионка Сајма у Лајковцу, а у Радијевиће је стигла са фарме Милана Милаковића из Мратишића код Мионице који, по мом мишељу, тренутно гаји најквалитетнија приплодна грла. Неизмерно сам захвалан дародавцима- каже за "Варошке новине" Милош Пурић, пољопривредни техничар по струци.
У модерној штали коју су саградили пре десетак година, Пурићи гаје седам уматичених крава музара и још једну јуницу, а млеко дају у откуп млекарама. Имају и десетак свиња, од којих су три у прашењу, као и аутохтоне расе живине- граорку и банатског голошијана, а летос су излегли и дивље патке.
-Посла има много, али када су слога у кући и добра организација, све се стигне. Око стоке су највише ангажовани моји родитељи, отац Милојко (58) и мајка Миланка (52), док се ја углавном бавим радом у пољу и у воћњаку. Обрађујемо својих 8,5 хектара и 15 хектара узетих у закуп. Сејемо трикитал и друга жита за исхрану стоке, гајимо кропир и поврће за своје потребе- каже Милош.
На огњишту предака подижу осморо деце бавећи се пољопривредом
Милош и Милица су недавно добили и шесто заједничко дете, све једно другом до увета – најмлађи син Реља има два месеца, Антонију су три године, Младен има пет, а ту су и Јована (7), Божица (8) и Лазар (10). С њима у Радијевићима живе и Јован (13) и Милан (11), који су из Милошевог првог брака.
-Одувек сам волео село и пољопривреду, па сам завршио и средњу пољопривредну школу у Свилајнцу. После деобе дедовине 2012, са оцем и мајком сам се из Нове Вароши где смо живели, вратио у Радијевиће. Почели смо са 20 ари малине и три краве,и изградили мању па већу кућу, шталу и сушару, купили трактор и све прикључне машине. Обрађујемо и имање у Косатици изнад Пријепоља, на супротној страни Златара, које је мајка наследила од својих. Мада је раштркано, нисам продао ни стопу земље. Сачувао сам сваки педаљ имања, да на њему кујем своју и будућност своје породице- каже Пурић.
Oстварио му се давнашњи сан
Милош Пурић је и калемар и врсни резач воћа, један од најбољих у овом делу Србије. Посвећен је очувању аутохтоних сорти, углавном крушака. Има више од 200 стабала, од којих су нека стара више од једног века. Од крушке беговаче каже нема боље, добра је и за јело и за ракију, а ту су и караманка, јечменка, јерибасма, калуђерка, па јабука кожара, шареница,будимка...
-То су све старе и проврене сорте, нове им нису ни прићи. Прилагодиле су се животу у планини и суровој клими. Отпорне су на болести и не захтевају хемијски третман, због чега су потпуно органске. Истина, рађају алтернативно, сваке друге године, али када роде једно старо стабло да и до 800 килограма плода- каже Пурић.
(Извор: www.dobrojutro.co.rs/Željko Dulanović)
Коментари