Библиотека: О пореклу 750 презимена на Пештеру

Презимена настала у 19. веку

Презимена настала у 19. веку

Љубитељи писане речи имаће прилику да се у четвртак (19 сати) у Библиотеци "Јован Томић" у Новој Вароши ближе упознају са књижевним стваралаштвом и вишедеценијским истраживачким радом Салиха Селимовића(73), историчара и професора из Сјенице. Гост ће представити своју нову, пролетос објављену књигу “Презимена и њихово порекло на Сјеничко-пештерској висоравни”. На књижевној вечери ће, поред аутора, говорити и пар познаваоца Селимовићевог дела, а у програму ће учествовати и локални глумци и рецитатори који ће говори одломке из књиге.

Селимовић је међу корице његове 11 по реду књиге сабрао податке о близу 750 презимена на Сјеничко-пештерској висоравни , а након што је неуморно трагао по архивама, прелиставајући хиљаде страница књига и периодике, али и табанајући по селима од Кладнице до Бара, Долића, Буђева, Корита и Карајукића бунара. У штиву се могу пронаћи и корени фамилија, одакле су им стигли преци и где су се све запутили, а уз гранање лозе, аутор доноси и бројне појединости о знаменитим именима, наводећи код православаца и њихове крсне славе…



-Највећи број презимена настао је у другој половини 19.века, а нека су старином још из 16. Уз писане трагове , казивања најстаријих људи, без обзира на сву могућу субјективност, била су, ипак, драгоцена и најчешће путоказ за даља истраживања, која настављам јер нисам сва стара, старија и новија презимена успео да прикупим и обрадим у оној мери у којој сам желео – каже Салих Селимовић, уз подсећање да током трагања по историјско-географској грађи наилазио и на неразумевање, па чак и отворено одбијање сарадње код појединаца.

У књизи су, иначе, посебно занимљиви подаци о кретању и местима где су се насељавали и селили православни и муслимански житељи. Како су, рецимо, своја гнезда свили Васојевићи, Кучи, Пипери, Морачани,али и Клименти, Малисори и нека друга католичка племена од Скадра и околине. Једна од најстаријих муслимаских породица на сјеничкој висоравни су Абдагићи, наводи аутор книге, уз записе да је стара и агинска породица дошла из турске спахије крајем 15.века. Најчешћа презимена су Махмутовићи, Машићи, Турковићи, Љајићи... У Сјеници, иначе, више нема православних породица Бујаковића, Вучевића, Лукића, Нешковића, Продановића. И матичне књиге су без муслиманских породица Булића, Звизвића, Мујовића, Рамошеваца...

-Презимена су уписивана по оцу или много ређе по мајци. Настајала су и по звању и титулама родоначелника, многа су регистрована по занимањима родоначелника, надимку, некој телесној и карактерној особини, а везана су чак и за неке биљке или животиње. Постоје презимена по месту или крају, као и по етничком, племенском, братсвеничком пореклу – каже аутор, уз подсећање да је становништво стално одлазило и долазило, а да су ратови, устанци, буне, болести, крвна освета, аграрна пренасељеност, па и свакодневни притисци, били узроци његовог страдања и миграција.

Подели ову вест:

Коментари

    Објављени коментари представљају приватно мишљење аутора коментара, односно нису ставови редакције “Варошких новина”. Коментари који садрже псовке, увреде, претње, говор мржње и нетолеранцију неће бити објављени. Редакција “Варошких новина” задржава право избора коментара који ће бити објављени.