У Библиотеци „Јован Томић“ у Новој Вароши у уторак 28. маја биће промовисана књига „Стари Влах“ у издању „Службеног гласника“ и САНУ из Београда. Промоцоја почиње у 19 часова, а поред Борисава Челиковића, уредника издња, о књизи ће говорити и Боса Росић, етнолог, Петар Арбутина, уредник и Милорад Мишко Стевовић, оснивач и председник Истраживачко издавачког центра „Стари Влах“ из Београда.
Књига „Стари Влах“ на близу хиљаду страница доноси студије посвећене Златиборском, Моравичком, Нововарошком, Прибојском и Вишеградском Старом Влаху. Обрађено је 190 насељених места, а највише на подручју Ивањице (46) и Чајетине (37), затим Прибоја, Нове Вароши, Рудог и Вишеграда. У зборнику су и радови о обичајима и веровањима, породичним задругама и економским проликама с краја 19. и почетка 20. века, досељавању становништва из Херцеговине и Црне Горе...
Приређивач зборника "Стари Влах" Борисав Челиковић
– Предеона целина Стари Влах нема јасно утврђене границе, али у ширем смислу обухвата области на југозападу данашње Србије северно од реке Лима и источно од Дрине у сливу Моравице и Увца северно од Сјенице. На западу се Стари Влах граничи са Босном, на југозападу са Старом Херцеговином, на југостоку са Старом Рашком, на североистоклу са Драгачевом и на северу са Ужичком Црном Гором. Разлози неутврђених граница су, пре свега у различитим историјским, административним и антропогеографским основама посматрања – истиче историчар Борисав Челиковић из „Службеног гласника".
Књига „Стари Влах“ је 53. од планираних 80 у едицији „Корени“, која међу корица сабира све значајне студије о пореклу и насељима српског становништва. Најпре су објављена истраживања о пределима у „срцу“ Србије – Гружи, Лепеници, Такову, Колубари и Подгорини, па о Смедеревском Поморављу, Ваљевској Тамнави, Јадру и Рађевини, Ужичком крају, Средњем Подрињи, Млави и Хомољу, Крајини и Кључу. Приређивач едиције „Корени“од њеног установљења пре деценију и по, је Борисав Челиковић (1962), аутор више радова, у првом реду о рудничко-таковском крају.
Коментари