Нововарошанка Дарија Петровић (23) је још као беба оболела од хемипарезе, тешког неуролошког поремећаја који карактерише смањена функција мишића. Болест јој отежава кретање, али не и менталну снагу, вољу, жељу и упорност да свој хендикеп прихвати као предност, а не слабост или ману. Након бројних животних падова и успона, борбе са последицама болести, али и окружењем и предрасудама, Дарија је данас успешна на свим пољима – професионално се бави новинарством и уређује свој интернет блог посвећен особама са инвалидитетом, удала се и недавно на свет донела једну девојчицу.
А Даријин пут до циља био је све, само не лак и једноставан. Њена највећа животна битка почиње још у раном детинству када се бори да стане на ноге и начини првих пар корака. Уследили су школски дани и болан процес прилагођавања са околином, посебно децом и вршњацима који често нису прихватали да је у физичком смису другачија од њих.
Наша млада и храбра суграђанка не воли баш да пребира по прошлости и сећањима на тај период, али не избегава да о томе говори, сматрајући да је то важно због људи са хендикепом које жели да охрабри да никада не одустају од својих снова.
-Са ове дистанце би то животно раздобље и пуно година након тога посматрала чак и комично, али, наравно да је било тешко. Чудни погледи, упирање прстом, сурова питања – прича за “Варошке новине” Дарија. - Уз огромну љубав и подршку породице, препреке сам превазилазила, али сам пре тога у својој глави морала да пресечем - како је тако је, морам се ухватити у коштац са животом и свој хендикеп претворити у предност, извор смисла, вредности и поноса. И успела сам. Поручујем свим својим “саборцима” у болести и онима који то нису да инвалидитет није идентитет, као ни препрека за успех.
Дарија тврди да јој хендикеп јесте искомликовао живот, али и често помогао.
-На тежи, али прави начин сам спознала себе у сваком смислу и без траума и комплекса прихватила да живим са својим обољењем, и што је јако важно, да још у детињству стекнем праву слику о томе ко су ми пријатељи, а ко људи који не заслужују моју љубав и пажњу- каже Дарија.
Како би своја искуства, размишљања и мотивационе поруке о свом хендикепу пренела на друге, Дарија је још као тинејџерка почела да пише. Тако је, каже, најбоље артикулисала своје мисли и жеље, али и потребу да помаже људима. Након пуно едукације, данас се професионално бави новинарством. Лане је покренула свој интернет портал односно платформу “Хендикеп магазин”. Разноликим рубрикама, личним и других аутора, разбија табуе, храбри, оснажује и информише особе са поремећајима у развоју, али и оне који то нису.
-Недостатак правих информација је кључ проблема. О особама са инвалидитетом се у јавности говори на често искривљен начин, као да смо некаква митска бића а не сасвим обични и нормални људи са манама, врлинама, потребама, жељама. Да бих бар мало утицала да се такво стање мења, кроз свој онлајн магазин покушавам да приближим свет људи који живе са хендикепом, јер то што су у физичком смислу другачији не значи да немају право да живе, раде и буду успешни и остварени. Да се разумемо, нисмо ми јадни, слаби и неспособни, али ни хероји, ни супер-јунаци, већ само обични људи спремни да се за своје успехе изборе сами, а не да их добијемо “на тацни” или из сажаљења – наглашава Дарија.
-------------------
ЛИЧНИ ИЗБОР: Дарија има поруку и за жене са инвалидитетом које желе да се остваре као мајке.
-Живите пуним плућима, будите храбре, информишите се добро о својој болести, консултујте лекаре, али не о томе да ли желите да рађате, то је само ваш избор, него како да што једноставније изнесете трудноћу. Многе друге жене и ја смо најбољи примери да је то могуће, као уосталом постићи и све друге ствари у животу уколико их довољно желите- каже Дарија.
Коментари