У нововарошком крају завршена је сезона такмичења у вучењу трупаца на влаци воловском запрегом па рабаџије сада могу да се више посвете раду у шуми. У планинским врлетима југозападне Србије за доброг рабаџију још увек има доста посла. Са воловском запрегом се и даље спрема огрев за зиму, извлачи грађа из шуме и ору њиве и вртови на неприступачном терену.
Мада их чека доста уговореног посла, Цветко и Шароња рабаџије Милоша Мандића (44) из Вилова у надницу ће међутим тек након краћег одмора. А и заслужили су га. На такмичењу одржаном прошлог викенда на Врлану у Амзићима уз падину Босања најбрже су извукли чамов трупац од 2,20 кубика, тежак преко две тоне. То је пошло за руком још једино воловима Милана Жунића (29) из Кућана, док је за остале он био превелик залогај па су пре циља морали да одустану.
Прво место - Милош Мандић са својом запрегом
Такмичарски трупац Мандићеви волови извукли су лаганим ходом, без нервозе и журбе, како би овде рекли- „полако рабаџијски“. На скоро 40 метара дугој стази правили су пар кратких одмора, да дођу до даха.
-Волови који не раде редовно у шуми и који нису навикли на терет не могу ни да се носе са труппцима као што је овај. Морају и добро да се хране, а на јарми, зоби, паши и сену не сме да им се штеди. Најбоље је и када са једним паром ради само један рабаџија, да се навикну једни на друге. Али и да их научи како да тимски обављају радње - прича рабаџија Милош Мандић.
На Врлану се надметало 11 запрега, али већина није успела да заврши такмичење. Такмичарски трупац тежи од већине пријављених запрега, намучио је и волове и рабаџије. Треће место припало је Милошу Матијевићу из Вилова чији су волови у прописаном времену успели да под теретом пређу тек трећину такмичарске стазе.
Срце им као кућа- Милан Жунић са Баљцом и Шароњом
Баљац и Шароња Милана Жунића, прошлог септембра су овде у Амзићима освојили прво место, а побеђивали су и на другим такмичењима организованим широм југозападне Србије. И ове су имали неколико првих места.
-Нигде се као овде на Врлану изнад Амзића не вуче овако велики трупац, а пресудно је да волови ударе сложно у старту. А од Баљца и Шароње нема бољих, срце им је као кућа. Хватам их једино када су такмичења или када у шуми треба одрадити неки тежак посао, који други волови не могу. У штали имам још ти пара,али им нису ни прићи- каже Жунић.
Такмичење на очевини- Слободан - Боћа Лечић
Такмичење је на очевини организовао рабаџија Слободан – Боћа Лечић (34), који је летос био без премца на такмичењима у Ојковици и Божетићима. У организацији манифестације помогли су му комшије и пријатељи. И наградни фонд је за овдашње прилике био богат – 150, 100 и 70 евра за прва три места.
- Треба да је што више оваквих окупљања и дружења. У селима на падимана Златара, Муртенице, Јавора и Босања на жалост све је мање становника, али и младих који би да се баве овим послом. Рабаџијски хлеб је са седам кора и у њему опстају само они који воле тај посао- каже Лечић.
Награде најбољим рабаџијама
И ове године се такмичило 11 запрега
(www.dobrojutro.co.rs i www.varoske.net)
Коментари