Социјална карта скратила списак корисника социјалне помоћи

У протеклих годину дана од када је у примени електронски систем Социјалних карата, око 23.000 грађана Србије остало је без сталне новчане социјалне помоћи државе. Са списка корисника, углавном због увећања имовине или прихода, скинуто је и двадесетак породица са територије општине Нова Варош, од укупно 136 колико се налазило на евиденцији Општинског центра за социјални рад пре ступања на снагу новог Закона о социјалним картама који је уведен са циљем да се спрече злоупотребе у овој области, помоћ добију најугроженији, а надлежним институцијама олакша рад.

У локалном Центру за социјални рад појашњавају да се сада социјална помоћ додељује на основу е-алгоритма који је умрежио податке грађана из више различитих евиденција (катастар, национална служба за запошљавање, пореска управа, полиција, централни регистар становништва...). Путем апликације је социјалним радницима са свега два клика на тастатури рачунара омогућено да дођу до потребне документације корисника, као и да се увере у све евентуалне промене статуса грађана у стању социјалне потребе.

-Систем је још софистициранији и ефикаснији од досадашње е-управе, тако да нам је посао доста олакшан – каже за „Варошке новине“ Јелена Лековић, директорка Општинског центра за социјални рад.

Она истиче да се у пракси показује и да је додела сталне новчане социјалне помоћи на основу програма социјалних карата доста праведнија него раније и да новац сада заврши у рукама грађана којима је он заиста неопходан. Нови систем бележи сваку промену у имовини и приходима, тако да су злоупотребе готово немогуће.

-Корисници који се од примене социјалних карата више не налазе на нашој евиденцији изгубили су право на новчану помоћ из републичког буџета најчешће јер је систем регистовао увећање њихове имовине или новчаних прихода, да поседују, рецимо, више од пола хектара земље, купили су аутомобил, остварили неки вид додатне зараде од повремених и привремених послова и слично – наглашава Лековић.

Она за наш лист појашњава да се евентуалне мањкавости аутоматизованог дигиталног система решавају у пракси и да је ту и даље јако важна процена стручног тима.

-То значи да ми на терену знамо какве су реалне потребе корисника и да увек имамо могућност да реагујемо, објаснимо и упознамо надлежне о околностима и разлозима због којих појединци односно породице не би требало да буду ускраћене за сталну новчану социјалну помоћ. Зато то није баш тако суров систем како неки критичари кажу, увек се пронађе начин да се људима помогне – тврди директорка Центра за социјални рад.

Лековић негира и тврдње да се системом социјалних карата угрожава право на заштиту података личности, јер, како каже, надлежни се у базу могу улоговати само са електронским сертификатом и под шифром.
* * *
МАЊКАВОСТИ: Социјална помоћи коју исплаћује држава је испод сваког минимума и износи 11.122 динара по кориснику, уз увећање од 5.617 динара за сваку наредну одраслу особу у породици и 3.600 динара за малолетна лица.

-Дигитализацијом терати правду и проналазити што ефикаснији модел како „пречистити“ спискове центара за социјални рад и то због новца који иначе није довољан ни за елементарне потребе, делује лицемерно. Можда би, бар држава, требало да стане на пут увреженом наративу у Србији да су корисници новчане социјалне помоћи нека врста паразита која „живи добро“ од наших пара- кажу критичари система социјалних карата.