Радијатори ће у становима Нововарошана бити топли до 15. априла, када се званично и завршава грејна сезона, каже Владимир Трипковић, нови директор предузећа „Енергија Златар НВ“. Међутим, котларнице ће наставити да греју и након тог датума уколико три дана за редом просечна дневна температура буде испод 12 степени.
-На залихама имамо довољне количине енергената да ову грејну сезону, и поред бројних проблема, ипак, успешно приведемо крају. Ради се о неких педесетак тона мазута и око 15 тона пелета колико ће бити довољно да се подмире потребе потрошача. До сада је потрошено око 900 тона мазута и око 250 тона пелета, што је отплилике као прошле грејне сезоне – каже Трипковић за „Варошке новине“.
Владимир Трипковић, директор "Енергије"
У овом предузећу већ планирају како складиштити енергенте за наредну годину. Јер последње две су тотално порементиле пословање „Енергије“ због „дивљања“ цена енергената. Ситуација на тржишту се мало стабилизовала у односу на прошлу годину, када је мазут у једном моменту достигао цену од 121,86 динара по литру. Тренутно је 87 динара, али је то још увек превише за иначе прилично „танку“ касу предузећа.
- Набавка енергената за лањску сезону коштала је око 89 милиона динара, а годину пре тога је иста количина плаћена скоро дупо мање, односно 45 милиона динара. Према садашњим проценама, током ове јесени и зиме мазут и пелет коштаће нас нешто мало више од 100 милиона динара, што је огромно финансијско оптерећење и „Енергији“ права „омча око врата“- каже Трипковић.
У предузећу напомињу и да их из проблема није могло извући ни поскупљене испоруке топлотне енергије од 1. новембра прошле године. Ценовник је тада коригован за двадесетак посто у категорији индивидуалних потрошача, што је „кап у мору“ трошковника „Енергије“. Грађани тако централно градско грејање тренутно плаћају по цени од 125,65 динара по метру квадратном (без урачунатог ПДВ), а правна лица 254,10 динара по квадрату.
У предузећу, које је под ингеренцијом Општине Нова Варош, кажу и да, на срећу, ове зиме нису имали превише интервенција на мрежи и притужаба на квалитет грејања, као ни захтева за искључење са централног топлотног система.
-Велики проблем су, међутим, израубовани и дотрајали котлови и горионици. Нема ту више крпљења, једино решење је њихова комплетна замена, а то је огромна инвестиција, коју ћемо покушавати да обезбедимо кроз пројекте уз подршку државе и евентуално иностраних донатора – наглашава директор Трипковић.
У неком ранијем периоду, пословање предузећа било је бременито због нагомиланих дуговања, али се последњих година ситуација на том пољу променила на боље. Те сада имају једну муку мање, јер се рачуни нередовних платиша ефикасније наплаћују путем судских утужења. Грађани и привреда тренутно дугују око 12 милиона динара.
-Ту пословна политика, ипак, мора бити још ригорознија. То значи да ће сви они који дугују бити утужени, без селекције и одлагања. Ако пензионери са најнижим примањима или чак социјално угрожени корисници централног грејања могу редовно да измирују рачуне, зашто то не би могли они који у финансијском смислу имају много више. Уосталом, редовна наплата је гарант набавке нових количина енергената односно сигурне испоруке топлотне енергије – сматра директор „Енергије“ Владимир Трипковић.
* * *
ШЕСТ КОТЛАРНИЦА : „Енергија Златар НВ“ газдује са шест котларница – четири градске на мазут и две на пелет (Вртић и Дом здравља). Греје 36.000 квадрата стамбеног и близу 22.000 квадрата пословног простора. Од претпрошле зиме предузеће додатно топлификује и једине две градске богомоље – џамију и цркву „Свете Тројице“.
Коментари