На Бадњи дан код цркве у Драглици колачом од шљиве маџарке сладили су се многу. Старији кажу да их је вратио у детињство и дане када је ову посластицу спремала свака кућа. На празничну трпезу воћни колач изнео је мештанин Недељко- Неђо Грујичић, домаћин паљења бадњака, један од ретких који га још увек прави.
Супружници Недељко (65) и Видојка (57) Грујичић, зиму у врлетима Муртенице не чекају без колача од шљиве.
Кажу, колач има велику калоричну вредност, зна да врати снагу и окрепи, па се без њега по снегу и мразу некада није кретало послом у планину. У околним засеоцима још се препричавају сећања Солунаца, како су на мобилизације с почетка 20. века одлазили са шљивовим колачима у торби, да их касније поделе са другом у рову, када их стигну умор и глад.
Прави се од добро укуваног пекмеза на шпорету "смедеревцу"
Данас га тек по неко спрема. Прави се у јесен, од добро укуваног пекмеза. Сви састојци су органски, а уместо конзерванса му се дода мало просејаног буковог пепела.
-При крају кувања, у пекмез се дода и неколико кашика пшеничног брашна, које помаже да колач има укус и густину и да се брже осуши. А суши се на листовима купуса који се поредају по дасци у колиби. Током сушења које обично траје месец дана, колач се само једном преврне. Након тога чува се обично у папирној кеси, а рок трајања му је и три године. Осим што је укусан, наши стари су говорили и да је лековит, ако на њему има трагова буђи- казујују Грујичићи.
Недељко и Видојка најчешће га износе на сто када им у госте стигну уници Софија и Дуња из Чајетине и Радоје и Милош из Београда, или када им у кућу сврате комшијска деца.
- Колач се по старом обичају послужују у ретким и празничним приликама, обично на Детинце, Оце, Материце или Бадњи дан и Божић. Нареже се као пршут и служи. Спрема се једино од маџарки и то зрелих, па не треба додавати шећер. Невоља је што 'шарка' проређује стабла ове шљиве, па се бојим да је ускоро неће имати ни за јело- каже Неђо.
Колач се суши месец дана на полици у колиби
Прошла година, кажу воћари, била је берићетна упркос дуготрајној суши. Поред шљиве, добро је родила јабука и дивља крушка која углавном иде у ракију. Грујичићи су део убраног воћа осушили за зиму. У засеоку испод Таламбаса и Бријача нема савремених сушара, па се воће још увек суши на старински начин.
-Крушке и јабуке нанижу се на конац, а шљиве на лесков прут, па се окаче уз брвна под стреху, да се суше на промаји. Воће може да се суше и на шпорету 'смедеревцу'. У том случају, кришке се ставе у рерну на решетку, где се на тихој ватри од букових цепаница греју око сат и по, након чега се пребаце на полице колибе или под трем да их 'дохвати' планински ваздух - причају Грујичићи.
* * *
ДАРОВИ ПРИРОДЕ : Грујичићи обилно користе све дарове природе. Када година омане и не роди у башти и воћњаку, тегле и флаше у шпајизу пуне плодовима са пропланака и шумарака планине. Јесенас су продали и преко 200 килограма шипурка, а брали су и дрењине, трњине...
Са својим производима Неђо је чест гост етно изложби и сајмова, а домаћу ракију, вунене чарапе и луч из пањева борова столаша продаје и на пијацама у Новој Вароши и на Златибору.
Коментари