Беле кришке и на интернет пијаци

Уместо на пијачној тезги, златарски сир који производи у Комаранима планинка Миланка Тртовић излаже на интернету и продаја јој одлично иде. Њено пољопривредно газдинство једино је у овом крају које свој породични производ нуди на овај начин, па се за услове куповине  распитују са свих континената.

А до пре пар година Миланка Тртовић (52) није се, осим по квалитету кришки, пуно разликовала од других произвођача белог мрса са планинских пашњака нововарошког  краја.

- Обилазећи сајмове здраве и етно хране у Србији и региону видела сам да су посетиоци очарани његовим укусом, па сам решила да га понудим и онима који немају прилику да га купе на други начин. Интернет сајт (zlatarskisir.rs) који ми је израдила  ћерка Данка, програмер по струци, учинио је своје па ћемо ове године купцима, старим и новим, испоручити вагон златарског сира, а какво је интересовање могли би и више само да имамо услова за већу производњу – прича Миланка.

Транспорт златарског сира из Комарана до сладокусаца широм света велики је проблем, па се и Тртовићи и купци довијају на разне начине. А да им се пошаље сир, траже и не питају за цену чак из и Русије и Аустралије.
 
- Имали смо у Комаранима и госте из Америке који су тражили да пре куповине  виде како се музу краве и прави сир, а зову често и питају како могу да купе хељдно брашно, паприку у павлаци или се интересују за сеоски туризам. Могло би посредством интернета пуно тога да се прода и не би имали тржишних вишкова само да је договора и више предузетничког духа код мештана– прича Миланка.
 
На породичном имању у брдима изнад Златарског језера Миланка, супруг Миланко (51) и свекрва Милоранка (76) гаје десетак музних крава. Када  им обавезе дозволе у помоћ им притекну и ћерка Данка и син Бранислав са породицом, који у Беогарду раде и студирају.

- Од пре десетак година када смо остали без посла у фабрици у Новој Вароши, производња златарског сира нам је једини извор прихода.  Ради се пуно али се и солидно заради, а беле кришке су нам омогућиле да школујемо децу, модернизујемо домаћинство и производњу. Саградили смо савремени млекар који је у керамичким плочицама и има подно грејање, а  међу реткима смо који имају такозвани регистрациони број па сир продајемо и у маркетим.  И када сам радио у „Обучари“ а Миланка у „Пластици“ нисмо напустили село, већ смо сваки дан путовали на посао у град – прича глава куће Миланко Тртовић.  
              

И цена и квалитет

Тртовићи на пијацу одлазе једино петком у Прибој, због старих муштерија.

- За сваки килограм сира водимо прцизну евдиенцију- када је произведен, коме је и по којој цени продат. На крају године сведемо рачун и задовољни смо приходом – кажу Миланка и Миланко Тртовић.