Поред две „државне“ у Новој Вароши тренутно раде и три приватне апотеке, а запослени у њима кажу да имају посла преко главе. У Дому здравља дневно се испише на стотине рецепата. Становништво је све старије, ратови и кризе су учинили своје, па је све више оних са здравственим тегобама, који не могу без лекова.
А мало ко зна да је прва апотека у граду на падинама Златара отворене пре девет деценија и да је дуго година била једина. Њен власник био је мр Павао Павле Приморац (1899-1990), родом из Дубровника, који је фармацију дипломирао на Филозофском факултету Свеучилишта у Загребу.
Мр Павао Павле Приморац ( Фофографије: "Ужички зборник")
Те 1932. године Приморац је дошао у Нову Варош након што је на конкурсу добио одбрење Зетске бановине да у месту са непуне две хиљаде становника, отвори апотеку. Ту је остао да живи све до 1951. када се са породицом враћа у Хрватску, на Брач, због болести супруге и одлуке државе да му национализује апотеку. Након тога свега је још једном посетио Нову Варош. И то 1983. на позив тадашњег председника општине Хусеина Ибишбеговића, када му је поводом 4. децембра Дана општине уручена повеља са златном плакетом за заслуге у развоју здравства у општини Нова Варош. Након тога Приморац је записо своја сећања о Новој Вароши из времена док је у њој живео и радио, оставивши тако драгоцено сведочанство о једном периоду које је у историографији мало обрађивано.
-У сиромашном нововарошком крају, у којем је лекарска помоћ била привилегија имућних, Павле Приморац ју је, својим знањем и радом, а изнад свега хуманим односом, прилагодио и учинио доступним, помажући широком слоју људи да превазиђе различите заразне болести и друге тегове. Његова апотека у Новој Вароши је у читавој Зетској бановини пословала међу најуспешнијим- бележи Индира Генчић, кустос етнолог Народног музеја Ужице, Завичајног одељења Нова Варош.
Прва апотека звала се "Св. Ђорђе"
Прва апотека у Новој Вароши звала се „Св. Ђорђе“ и радила је у приземљу куће Милутина Борисављевића, а како тих година у граду углавном није било лекара, њен власник мр Павао Приморац обављао је и лекарске послове. Остало је записано и да је у апотеци као физички радник испомагао извесни Реџо.
- Понедељак је био пазарни дан. Мало тко је остајао код куће, већ се силазило у чаршију да се што купи или прода, а и само да се прошета, да се састане са познаницима, а понеки и напију. Ако природа болести није захтјевала другачије, доводили су тада и болеснике, а свраћали су у апотеку и да набаве што у ручној продаји за потребе укућана или обољеле стоке. Народ је био сиромашан, па се није лако одлучивао за лијечника, већ би покушао прво домаће лијекове, а онда и врачаре, траваре, а ишли су и код неткога тко је правио записе. Имућнији су понекд позивали лијечника да им у селу прегледа болесника, а десило би се ту лијечник нађе и друге пацијенте, па да се у њиховом обиласку задржи и више дана ван мјеста, јер санџачка села нису била групирана, него кућа од куће била удаљена и по више сати пјешачења - каже у својим сећањима апотекар мр Павао Павле Приморац, а преноси етнолог Индира Генчић у "Ужичком зборнику".
Нова Варош је тридесетиг година 20. века година била седиште среза и општине, имала је нижу гимназију, основну и женску радничку школу, пошту, жандармерију, финансијски одсек и пореску управу.
-Куће су биле дрвене, тзв. Станбул-чатме,а било их је и од плетера и земље.Приземни дјелови кућа грађени су од камена, а осим пар њих све су биле покривене шиндром. Електрике није било, већ је улицу осветљавало неколико фењера. У мјесту је било постављено неколико чесми, на које је стално текла вода, па се одатле носила у куће, а ту су се неријетко напајали коњи, а испирало рубље. Наредбе и обавјести објављивао је неписмени добошар, кога би некад искупљени слушаоци збунили својим добацивањима, па би ли заборавио да огласи неко наређење или би промјенио значење и садржај- записао је пола века касније Приморац.
------------------------
"ДУБРОВАЧКИ ГОСПАР" : Мр Павао Павле Приморац је међу Нововарошанима остао упамћен по правичности и хуманом односу према болеснима , а због непосредности и господског држања звали су га „Павле – дубровачки госпар“.
Оскудни историјски избори бележе, да се у годинама пред други свтеки рат сукобљавао са шпекулантским поступцима лекара – руких белогардејаца, а одупирао се и Среском начелнику када је од њега захтевао да не издаје лекове политичким интернирцима који су по казни долазили у Нову Варош.
Приморац је почеком рата, у време стварања Павелићеве НДХ, одбио понуде немачких окупационих снага да га као Хрвата по националности поставе за председника општине Нова Варош, чиме је задобио још веће поштовање овдашњег живља. Радио је и током рата. Када је крајем 1941. Нова Варош после Ужица постала центар нове слободне територије, Приморац је да би обезбедио довољно завоја за лечење партизанских рањеника сам правио седам врста фластера и једоформ, а шпиритус замењивао домаћом љутом ракијом
* * *
Овај текст је део пројекта " Здравствена слика - огледало друштвене заједнице"
Коментари