Карантин и рампе на границама због короне нису ништа ново, јер на сличан начин је и у прошлости, у време епидемија, власт штитила своје поданике од вируса и болести. А као сведочаноство томе, у селу Трудово код Нове Вароши и данас се могу видети остаци каменог зида који је пре скоро два века по наредби кнеза Милоша подигнут дуж границе према Отоманској царевини како би се Србија сачувала од куге.
„Чума“, како је народ назвао ову заразну болест, у нововарошки крај је стигла тридесетих година 19. века, а донели су је путници, кириџије и војници.
-Народ га је зидао без гунђања, кулуком, јер се са кнезом, због његове преке нарави, није било шалити. Колико се зна остаци Милошеве камене ограде још једино су овде сачувани. Зид међутим, зараста у клеку и трње и уколико се на његовој заштити нешто не уради, неће му ускоро остати ни трага- кажу мештани.
У многим крајевима Османског царства,током читавог 19. века епидемије разних болести ,,желе су као жито“ и старо и младо. Како би сачувале од заразе људе и стоку, суседне државе затварале су своје границе, стварајући контумаце и карантине за путнике и робу (најчешће вуну) приспеле из Турске. Зависно од извештаја о актуелним здравственим приликама државе су одређивале и период карантина.
Како хронике бележе, зид дуж границе код Нове Вароши подигнут је 1837. године. Протеже се кроз крш, садашњом међом између села Доње и Горње Трудово на десној обали Тисовице и личи на обичну ограду од наслаганог камена какву мештани у овом крају подижу око својих имања.
Зарастају у клеку и трње - Јордан Џекулић на остацима Милошеве ограде
- Када је куга најозбиљније угрозила Србију, кнез Милош је наредио да се дуж целе границе постави ограда од плота, просека или на начин који најбоље одговара теренским условима. Народ је, уплашен страхом од куге, подигао граничну ограду без роптања, а њено одржавање кулуком било му је стални терет - наводи Новак Живковић у књизи "Ужички неимари".
Све до балканских ратова 1912. мештани Доњег и Горњег Трудова су живели у две државе, раздвојени границом која је исцртана падином Присоја после Другог хатишерифа 1833. године. Доње Трудово данас има тек нешто више од 30 житеља, а слично бројно стање је и у суседном Горњем Трудову. Мештани се углавном баве сточарством и производњом кромпира
- Камен из ограде мештани су последњих деценија млели у фракцију за зидање кућа, тако да јој данас или нема трага или се виде само темељи. А наши стари су причали да су због ограде на граници некада имали много проблема. Тако је, кажу, младожења из Топаловића у Доњем Трудову морао са сватовима да јаше по младу више од пет сати преко Јавора где је била царинарница, мада је од своје куће могао из руке да баци камен у њено двориште у суседној Дебељи - каже Јордан Џекулић из Горњег Трудова.
Два Трудова су данас на умору, као и већина других планинских села у овом делу Србије. Млади су отишли у град за бољим животом, а на огњиштима су остали углавном стари, везани за родну кућу и завичај.
–Најтеже је зими, када снег завеје, а треба отићи код лекара. Пут углавном сами чистимо тракторским возама, а општина нам даје нафту– кажу мештани.
* * *
Овај текст је део пројекта " Здравствена слика - огледало друштвене заједнице"
Коментари