Селаковићи, непокретни и болесни, у трошној кући без воде

Жена херој - Цана Зарић са мајком Стајком Селаковић (93)

Жена херој - Цана Зарић са мајком Стајком Селаковић (93)

У трошној кућици у Сеништима, старој више од једног века, без воде, купатила и основних услова за живот достојног човека, Цана Зарић (56) се брине о мајци Стајки Селаковић (93) и полубрату Радовану (62), који су већ пуне четири године болесни и непокретни.

Цана је по занимању васпитачица. Живи и ради у Ваљеву, али је последњих неколико година више у Селаковићима него на послу и у породичном дому.

-Не могу у оваквом стању да их оставим и препустим држави и институцијама. А мучим се толико, да сам на ивици снаге и живаца, здравље ме полако издаје – очајна је Цана и за „Варошке новине“ прича своје муке.- Најтеже је што немам капи воде, мада ми је бунар на пар метара од куће. Комшије развеле цевима за себе, а село донело одлуку да се више нико не може прикључити на сеоски водовод. Тако ја вучем канте са оближњег извора, мајку и брата купам на душеку за плажу, вучем, пресвлачим, храним, бринем да на време попију лекове јер је брат психички болесник, а мајка већ одавно болесна и хронични алкохоличар...

А до пре само пар година, ова несрећна жена мислила је да ће након тешког и туробног детинства коначно уживати у свом породичном дому, са супругом, ћерком и усвојеном братаницом, којој су родитељи умрли када је имала само девет месеци.

-Њу сам подигла као своје дете. Одрекла се свега, жртвовали се и муж и ја и успели смо. Обе су докторке наука, једна фармације, друга стоматологије. Израсле су у добре људе и успешне младе жене. А ја не могу да уживам у њиховој срећи и мом поносу - каже Цана, потпуно скрхана због безизлазне ситуације у којој се већ дуже време налази. –Шта ћу сад, брата и мајку не могу да оставим, мада су они мене цео живот занемаривали. Одрасла сам као ванбрачно дете, у заосталој, сеоској средини пуној предрасуда. Још као девојчица сам била сеоска слушкиња, предмет спрдње и подругивања, малтретирана, психички злостављана. Више гладна него сита, више боса него обувена. Мајка је већ тада пуно пила, преварена од мушкарца коме је веровала, а полубраћа ме се стидела и гнушала јер сам тако рођена...

Расположен за причу - Радован Селаковић

Кроз сузе и једва чујно Цана за наш лист каже да је и поред свих траума у детинству веровала у боље сутра. Надничила је по селу да би се школовала, била одличан ђак, а потом и студент. Запослила са, има каже диван колектив који јој је велика подршка, заљубила се, скућила... А онда се точак краткотрајне среће поново окренуо, а живот наставио да је шиба.

-И поред свега нисам ја песимиста, а верујте ми, ја сам пример оне народне : 'Како те колевка заљуја, тако те мотика закопа'- каже Цана.

Цанин и живот времешне Стајке и Радована тако се као на већ избледелој филмској траци одвија у тридесетак квадрата. Ту се спава, кува, једе, купа... Стајка је, каже Цана, послушна, али већ исувише стара да је уопште свесна околине. И док ова намучена старица једва прозбори по коју реч, Радован је, и поред тога што је прикован за кревет и тешко оболео, расположен за причу. Посебно каже са новинарима. Јер воли да чита новине, занима га информатива, прилике у земљи и свету, али вели да се највише обрадује када поштом стигне „Треће око“.

-Те мистерије и заврзламе ме баш привлаче. А заврзлама ми је читав живот, али га, ипак, не бих мењао и све бих опет исто учинио – кроз осмех прича Радован. -Нема за чим да жалим. По професији сам кувар. Радио сам годинама на прекоокеанском броду, затим у Русији, видео света, и истока и запада.Чинио сам људима, поштовао их, позајмљивао велики новац, никад ми нису вратили. Због људске покварености сам и оболео. Ал нека. Ко сам ја да им судим, зна се ко то ради. Важно је да се ја нисам огрешио ни о Бога, ни о иједног човека. Спокојно могу да одем на онај свет, ал нећу ја још, ваља још читати и учити. Само ми жао сестре...Намучи се...

Обећали помоћ - Председник Васиљевић и одборник Стојковић у посети Селаковићима

Са невољама Селаковића упознао се и председник општине Радосав Васиљевић, који је на иницијативу одборника Радојка Стојковића (СНС) посетио ову породицу и уручио им пакет са основним животним намирницама и хигијеном.

-Породица има примања од око четрдесетак и нешто хиљада динара, тешко је, али кажу да финансијски некако изгурају до краја месеца. Сада је важно да помогнемо Цани да јој се некако реши проблем са водом, опреми купатило и да добије адекватну здравствену негу за мајку и брата – каже председник Васиљевић.
* * *
Овај текст је део пројекта " Здравствена слика - огледало друштвене заједнице"

 

Подели ову вест:

Коментари

    Објављени коментари представљају приватно мишљење аутора коментара, односно нису ставови редакције “Варошких новина”. Коментари који садрже псовке, увреде, претње, говор мржње и нетолеранцију неће бити објављени. Редакција “Варошких новина” задржава право избора коментара који ће бити објављени.