На Увцу, реци граничарки, која је делила царевине, деспотовине, кнежевине, окупационе и интересне зоне, ћуприје су спајале обале и исти народ. И ретко су биле дуговечне, као она камена, на Жвалама, кулуком обнављана, што на крају оста без два лука, а и друмови је заобиђоше. Остале су дизали поводњи или су гореле у пламену буна и по повлачењу збегова и војски.
На Увцу код Прибоја, како бележи хроничар Вукоман Шалипуровић, аустроугарска војска је 1881. године подигла велики дрвени мост у намери да, упркос противљењу Турске, продире према Косову. Порушила га је српска војска при повлачењу 1915. године, да би га Швабе обновиле 1916. године, па га 1943.срушила Пета крајишка дивизија. Немци су га обновили, па дигли у ваздуг по повлачењу трупа у децембру 1944. године. Онај подигнут 1945. године служио је до изградње бетонског 1970.
За прелаз пешака и коња с товарима у Кокином Броду, на граници Турске и Кнежевине Србије, 1865. године изграђен је мањи дрвени мост. Спалили су га устаници Нинка Колчића 1875. године. Нешто ниже, у Радоињи, на месту данашње бране, кулуком сељака и трудом устаника подигнут је мањи дрвени мост, али је кратко служио, пошто је спаљен по повлачењу устаника.
По ослобођењу у Првом балканском рату просечен је пут Нова Варош – Кокин Брод и изграђени мост на месту однетог у поплави.
Градња елетрана на Увцу потопиће ћуприје у средњем току реке, а њихову улогу преузеће бране. Неимари ће испод ХЕ „Кокин Брод“ изградити Ужички мост на магистралном путу (који ће НАТО бомбе оштетити 1999. године), али и ћуприје преко Златарског језера – на Пуљцима и Павловића броду на путу за Божетиће. (КРАЈ)
Ћуприја на Пуљцима, између Дебеље и Вилова
Ужички мост у Кокином Броду, на магистрали
Коментари