Градњом златиборског пута и то у више етапа, нововарошки крај је пре седам деценија изашао из запећка, а ова саобраћајница постала жила куцавица, спајајући Србију и Црну Гору.
Од Кокиног Брода су пре Другог светског рата два пута водила за Ужице - „бански пут“ преко Беле Реке и Љубиша и онај којим се најчешће вукла јапија – преко Бурађе, Кућана, Муртенице, Борја, Поповог коца, Цареве воде, Палисада и Чајетине.
– Од 1930. до 1938. године грађен је пут од Краљеве воде до изнад школе у Драглици. Даље се није могло никаквим колима – забележио је Љубомир Шуљагић у хроници „Драглица испод Муртенице“ (Пријепоље, 2012). – За потребе немачких окупационих снага, организација ТОТ започела је градњу пута према Кокином Броду, како би се повезали са Италијанима, који су држали пределе на левој обали Увца.Радови су обустављени у августу 1944. године.
Уз измену трасе, градња је настављена у периоду од 1948. до 1950. године. О радовима од Посраног потока(ово погрдо име добио пре више од два века, после заседе у којој су Шуљагићи сачекали Турке) до моста у Кокином Броду, сведочио је својевремено каменорезац Мићо Младеновић.
– Плаћала се само израда пропуста, подзида и колобрана, а све остало је рађено кулуком и ручно, уз крамп, лопату, дрвена колица.Било је више мајдана од Борове Главе до Негбине,рабаџије су вукле камен, а шодер је туцан у дрвеним коритима, која су се преносила.
И поред асфалтирања, пут је остао најгора деоница од Београда до Подгорице, јер је био узак и са оштрим кривинама. Тек 2005. године започела јеизградња мостова, проширења кривина и треће траке на успонима. Пут за бржи и сигурнији саобраћај ужички „Путеви“ завршили су 2007. године, а реконструкција деонице Кокин Брод – Нова Варош чека боља времена.
Стари пут и мост на Марића реци
Неимари скратили муке и трасу
Коментари