У част 100-годишњице ослобођења Нове Вароши и Старог Влаха од Турака, 1. новембра 2012. године отворено је завичајно одељење ужичког Музеја у Новој Вароши. Збирка са преко 240 експоната, распоређених у четири поставке, сведочи о времену од неолита до краја Првог светског рата.
Још пре пет деценија покренуто је низ приватних иницијатива да се из таме векова и заборава отргну догађаји и грађа и сачувају за поколења, чиме би се обогатили културни садржаји и туристичка понуда. Тако би се и Нова Варош брисала са списка општина које окрећу леђа благу векова и увелико заостају у презентацији и заштити културно-историјског наслеђа.
На прве кораке чекало се до краја 1986. године, када се „кућа старина“први пут званично помиње на седници политичког актива Општине. „Златарске новости“ су писале 29. новембра да је затражено да СО донесе одлуку о формирању одбора и оснивању установе у старој општинској згради у центру града, за коју се, после сеобе администрације у ново здање– спремало спашавање од зуба времена.
Међутим, од тада ће много воде протећи Варошким потоком, потрошено је подоста мастила и папира у подсећању на обећања. Уместо да започне прикупљање блага у средишту некадашње немањићке државе, у сменама власти заборављала се идеја, вадило на недостатак кадрова. Стизале су и најаве о помоћи Варошана из Београда, у фиокама Општине затурило се писмо Јелене Ристановић, кустоса и музејског саветника из Ужица.
Аутори музејске збирке
Притиском Иницијативног одбора за обележавање 100–годишњице ослобођења краја од Турака, власт је притерана уз зид. У пролеће 2008. године Општина је потписала уговор са Народним музејом из Ужица и започело је прикупљање грађе из више извора. Коначно су стручни консултант др Војислав Суботић и тим Ужичана припремили поставку 2012. Године.
Уз доста апела и напора, одељење Музеја је проширено на десно крило приземља зграде у Карађорђевој улици 2018. године,уочи обележавања века одбране Србије у Великом рату. Захваљујући и помоћи државе, отворене су поставка „Нововарошки крај у Првом светском рату“ и спомен-соба војводе Петра Бојовића.
КАМЕРЕ И ЛАПИДАРИЈУ: Музејска збирка је, на жалост, без видео-надзора...?!? У, иначе, скромној поставци Великог рата, нису урађене исправке (као она о броју 1.200 ратника и друге). Нико и не спомиње поставку о минулих сто година, пре свега о Другом светском рату.
Ваљда ће се ускоро, кад нема извештаја о раду, пред Већем СО и одборницима наћи изградња лапидаријума, у који би се сакупили експонати са низа локалитета (који се увелико развлаче), али и коначно започела археолошка истраживања.
Коментари