Огњиште се у већини кућа Старог Влаха задржало до половине прошлог века или коју деценију и годину касније, зависно од економске снаге домаћинства у којима се напуштају традиционални начин градње и материјали.
Старовлашка кућа, најчешће на стрмини или благој падини и под сламом или шиндром, имала је две или три просторије – камени подрум на половини грађевине, велику собу од брвана и „кућу“ са огњиштем на средини. Да се ватра не би расипала, огњиште је било ограђено камењем и около поплочано. На вериге изнад огњишта качили су се бакрачи у којима се кувало млеко, качамак, месо, грејала вода...
Стара мудрост - на врућем огњишту ватра се пре распали
Ватра на огњишту се „чувала“ тако што би се пред спавање жар затрпао пепелом (запретао), ујутро би се распиривао и поново заложило. Не каже народ чудоради: „На врућем огњишту ватра се пре распали“. Ватра је разгртана (таркана) металном куком, док се маша користила за преношење жара или да се пригрне жар око земљаних лонаца са храном, црепуље са хлебом и кромпира у жару и пепелу. На чађавим гредама и тавану „куће“ крајем јесени и зими сушило се месо, а не ретко и жито, док је дим излазио на баџу, отвор на крову.
Иако без прозора, са земљаним подом и двоја врата – „кућа“ је пружала топлину дома. Биле су то релативно мале просторије за већи број чланова задруге или бројније домаћинство, али никада се није осећао недостатак простора, нити се то постављало као проблем. Готово на дохват руке били су наћвари са брашном, на дувару, озиданом од камена до висине груди човека, били су земљани судови или буце са водом, а на клиновима брвана вешала се синија, торбе, вреће, одећа....
Око огњишта се седело, спавало, спремала храна, ручало и вечерало. Седело се на трупинама или троношцима и причало, чекало да проври вареника, пазило да не покипи млеко, деца вребала ко да помогне планинци и огребе бакрач. Укућани се договарали или слушали старешину о сутрашњим пословима, одласку у водениицу и испомоћ комшијама, на сеобете...
Као усуд времена – једна од најтежих клетви: „Дабогда (ти) се огњиште угасило!“ – стиже Стари Влах (као и друге крајеве). У читавим засеоцима, поготову удаљених и врлетних села, не вије се дим, прагови и стрехе зарастају у врзину...
ПРЕДАЊА И ВЕРОВАЊА : Уз огњиште се примао први божићни гост положајник. На огњишту се давао, узимао и враћао зајам . Готово сви домаћи обреди, од рађања до умирања, обављали су се уз огњиште. Под чађавим гредама се препричавла предања и веровања, чуле струне гусала...
Коментари