– Дочеках, ето, да се одморим од мрака...!?
Овако је казивао Миленко Нешовић, 58-годишњи пензионер из Ојковице, пошто му је другог дана по Петровдану 1990. године, у кући планула прва сијалица. Чак 18 година после комшија побијено је 12 бандера и развученe жице дуге 700 метара, до две куће Нешовића...?!?
Све је у животу млело Нешовића, осим воденице, а највише себичне комшије и људска неправда. Оставио је минер „Хидротехнике“ младост и снагу у тунелима градећи централе на Увцу, Дрини и Пиви, а онда тешко покретан, са штапом у руци, обијао прагове да исправи неправду и доведе струју у кућу недалеко од обале Златарског језера, које му је потопило део имања.
– Кад се у Ојковици 1971. године припремала акција уплатио сам 50.000 динара, знатно више него остали, јер се ретко могло доћи са ХЕ „Мратиња“. Рекли су ми да припадам засеоку Роге, али су ми радили иза леђа. Кућа ми је на крају села, па су ме искобили, није ме било у списку и пројекту... А електрику су добили и они што су против ње агитовали?! – јадао се тихи и скромни неимар.
Једна невоља, ваљда, никад не иде сама. Нешовић је при одласку у Варош, са познаником у Кокином Броду имао удес и због прелома карличне и бутне кости седам месеци био непокретан..
– Само због црне струје сам у Варош отишао преко 120 пута?!? Није било врата на која нисам ушао! И нико ми није рекао да нисам у праву. Сви су ми обећавали и испраћали тапшући по рамену – казивао је репортеру „Златарских новости“.
Светло Спасојевићима на Муртеници довеле тужбе
И још неколико породица чекало је да њихова судбина пробуди нечију савест и срце. Изостанак солидарности, бездушност појединаца и одбора у акцијама електрификације вођеним , иначе , уз издашну подршку из друштвене касе – терала их је на дугу и упорну борбу за електрику.
Тако су , након тужби, судских спорова, жалби, писама државном врху и ко зна колико поцепаних опанака и дангубе – у кући Десимира (34) Спасојевић и мајке му Видосаве (66) у Равном тору на Муртеници, погашене лампе 15 година после комшија. Месна заједница Бела Река је 1989. године испунила уговор потписан 1973. године градњом линије дуге 1.600 метара, са 39 бандера...
Због сеоских ујдурми и пропуста у електрификацији дуго су чкиљеле петролејке и вечерало се уз свеће у брвнари породице Друловић из Дрмановића, са четворо нејачи, те у дому старица Јеликић из Божетића. Другима је запало да „ваде трње“, уз поголеми цех, тражећи дародавце...
Исправљена неправда - кућа Јеликића на Увачким стенама
Коментари