„Ја не пјевам да ме чује село, већ ја пјевам – срце ми весело“ стихову су само једне од песама коју су етномузиколози сместили међу корице водича за старо двогласно певање у западној Србији. Водич под називом “Песма извика у лепоти женских гласова“, са 34 песме на ЦД-у, намењен је представљању Србије на Сајму етно музике и културе (The World Music Expo WOMEX 2021-2022.) у Порту и Лисабону, као и на осталим сајмовима етно музике у иностранству. Због тога су сви објављени садржаји упоредо штампани на српском и енглеском.
Публикација “Песма извика у лепоти женских гласова“ на 90 страна, објављена је у издању Асоцијације музике света у Србији. Аутор пројекта је Оливер Ђорђевић из Јагодине, а издање је припремљено у сарадњи са Друштвом за неговање традиционалног певања извика у Новој Вароши и уз подршку Министарства културе и информисања Србије. Из пера проф. др Димитрија Големовића, етномузиколога, водич објављује текст о традиционалном народном певању и специфичностима певања извика, као и песама, чији су стихови најчешће асиметрични десетерац. Цртицу о издању „Песма као живот“ - о дану сатканом од песме, смеха и сећања (снимање у јулу 2021. у ОШ „Живко Љујић“) написала је Марија Витас, етномузиколог и уредница магазина „Етноумље“.
Певање извика типично је за области Златара и Златибора, мада се може срести и у другим крајевима овог дела Србије.
-У песмама извика, како је то обичај и код других облика народног певања, певачи су подељени по половима, мада у пракси може да се наиђе и на појаву да заједно запевају мушкарац и жена, што је у патријархалној средини, каква је југозападна Србија, једино 'оправдано' рођачком везом певача. Мушкарци се јављају као чешћи извођачи ових песама, док су жене 'мањина' јер су, по једном тумачењу, престале да певају због многобројних обавеза које су се због смањења сеоске популације у великој мери повећале. Данас песме извика изводе и жене , могло би се рећи једнако добро као и мушкарци, а разлози њиховом враћању овом певању треба тражити у његовој све већој популарности- каже у Уводу публикације етномузиколог Димитрије Големовић.
Песма извика се радо слуша - Драган Милошевић и Мирољуб Ракетић
На ЦД-у, који је саставни део водича, поред осталих су и песме: Мајка сина са прозора зове; Немој, Миле, пјевати, кроз село; Муртеницом магла вије; Кад запјевам, гора одјекује; Докле ли је ово прело звато?; Запјевај, де, моја секо; Ој, мој Миле, ој, дангубо моја; Секо Јело, не варај момака; Јабука се ветру моли; Вита јело, где си ладовала?; Идем путем, вијем се к'о јела; Весела сам, родила ме мајка; Зелени се зелен бор... Изводе их певачи из Кућана, Негбине, Вилова, Дражевића, Рутоша, Високе, Прибоја, Доброселице и Прибојске Бање (у женским или мешовитим паровима) - Драга Милићевић, Драгица Жунић, Милина Станојевић, Милојка Гојгић, Рада Јовановић, Томка Пауновић, Драган Росић, Мирољуб Ракетић, Раденко Гордић, Славенко Караџић и Срето Нијемчевић.
Публикација „Песма извика у лепоти женских гласова“ која је објављена у оквиру пројекта „Србија на WOMEX- у 2021-2022.“, илустрована је фотографијама из приватних збирки чланова Друштва за неговање традиционалног певања извика, као и књиге „Нова Варош из старих албума“ Драгољуба Гагричића која је објављена прошле године у издању Библиотеке „Јован Томић“ у Новој Вароши.
Коментари