Изложба: Пола века градитељских подухвата

У галеријском простору нововарошког Дома културе отворена је несвакидашња изложба. Реч је о архитектонској поставци професора др Александра Саше Радојевића, пројектанта чији градитељски подухвати и данас красе просторе широм бивше Југославије и ван регије. Домаћа публика ће у наредних неколико дана имати прилику да погледа педесетак макета, фотографија, докумената, скица и нацрта по којима су у протеклих више од пола века грађена импозантна здања по идејама професора Радојевића.

Аутор је Нововарошанима добро познат јер се по његовом пројекту градио Дом културе. Изградња тадашње архитектонске сензације започела је крајем 1964. да би здање пет година касније заблистало у пуном сјају.

-Дочекали су ме тада неки занимљиви људи у Лимским ХЕ на челу са Тиком Љујићем, који су имали срце, душу, али и пуну касу да би се Дом културе изградио. Имали су још занимљивији захтев- да се објекат гради на домаћински начин, а то је значило да се пројектанти домаћински односе према градњи здања, али и његовој будућој експлоатацији. Струка ми је, са друге страна, налагала да направим грандиозан објекат као урбанистички правилан шестоугао. Покушао сам да захтеве ускладим са својим замислима и данас сам поносан на ово здање. Пројектовао сам широм тадашње државе још шест домова културе, али ово је моје прво архитектинско „чедо“ и зато најдраже – казао је на отварању изложбе др Алексанар Радојевић, евоцирајући успомене од пре пуних 68 година, када је први пут крочио на златарско тло. Посебно је постхумно изразио велику захвалност Петру Мандићу, првом директору новоизграђеног Дома културе у Новој Вароши.

Аутор је нагласио да је његов „првенац“ специфичан не само по томе што је задовољио критеријуме архитектонике простора, већ и зато што је грађен од природних материјала и изузетне је акустике, достојан да угости и чувену Филхармонију из Прага, репризира целокупан репертоар пулског Фестивала, представу „Коса“ Мире Траиловић одмах након београдске премијере...

-На духовном плану овај „храм“ је био и остао лучоноша културног препорода у варошици на падинама Златара, а у архитектонском смислу, како тврде стручњаци, величанствено здање које је оставило дубок траг и снажан печат у времену и простору као драгоцен и генијалан стваралачки подухват архитекте Александра Радојевића и неимара – истакла је директорка Дома културе Михрија Хаџић, пожелевши срдачну добродошлицу аутору и гостима – директору београдског Арт центра Дарку Чонкићу и архитекти Слободану Малдинију, који је публику ближе упознао са детаљима из Радојевићеве импресивне, готово шест деценија дуге професионалне биографије. Издвајају се пројектне идеје на Дому књиге у Крагујевцу, манастирском комплексу на Светој Гори, стамбеним блокиовима у Београду и Ужицу, аутобуска станица у Вршцу, а посебно катедралама у старом граду шпанског Овиеда.

Архитекте из Београда су у среду били гости и трибине коју је ДК организовао у циљу промовисања недавно публиковане монографије Саше Радојевића, а део стручне јавности разменио је идеје у ком правцу би могла да се одвија предстојећа реконструкција Дома културе.