Адмир Софтић, шнајдер на гласу

Адмир Софтић један је од последњих шнајдера у овом крају. Некада их је било пуно више, али су се или преселили на онај свет или су се окренули уноснијим пословима. А он не одустаје. Каже, уз шиваћу машину је одрастао, а и шнајдерај му причињава задовољство.

У кројачкој радњи коју је наследио у приземљу породичне куће испод зграде општине у центру града, нема посла као некада, али се Адмир не жали.

-Углавном радим краћење, сужавање и мењам рајфешлусе. Није бог зна шта, али може да се заради за скромну плату. Више нико не тражи да му се сашије одело или нешто друго од гардеробе. Муштеријама је јефтиније да купе готово одело у бутику и касније га преправе, него да им се шије по мери. А за такве кројачке захвате више нема ни алата- каже Адмир (44).

Мада су шнајдерске услуге релативно јефтине, у просеку по неколико стотина динара, Адмир често на зарађено чека месецима.

-Донесу да им радим и онда их нема по пола године да преузму. Криза је вероватно учинила своје, па ми је радња нон-стоп пуна гардеробе на коју су власници заборавили – прича Адмир.

А муштерије Адмира хвале да има златне руке. Такви су му били и отац Салих који је млад преминуо и стриц Џемко. Џемко се успешно бавио и спортом. Преминуо је 2016. у 81. години живота, а до последњег дана је скијао.

-Наши стари су се већином бавили овим послом. Шњадери су ми били и стричеви Мустафа и Смајо, које нисам запамтио, и две бабове сестре. Мада у годинама, тетка Исмета која живи у Сарајеву и данас је често за шиваћом машином- каже Адмир.

Занат је Адмир почео да учи још у основној школи. Знао је да се по цео дан врзма око оца и стрица, и да очима краде тајне шнајдераја.

-Бабо Смајо је био запослен у 'Обућари', а аџо Џемко у 'Трикотажи', и шнајдерај код куће им је био додатни посао. Али то је било неко друго, срећније време. Радио сам и ја мало код приватника. Међутим више волим овако, кад сам сам свој газда – каже Адмир.