Кажу, ништа лепше него када ти дан почне уз шољицу „Тајне“. Укусна је и лепо мирише, па је уживање потпуно. За своје место у џезви код љубитеља кафе изборила се искључиво квалитетом. Тржиште је данас преплављено сличним производима, али је „Тајна“ код кафопија стекла поверење јер у млевеном садржају њене кесице нема сурогата.
Кафа „Тајна“ ових дана слави свој 19. рођендан, а Славица Рајић, власница бренда, исто толико предузетничког рада.
-Од првог дана мељем и пакујем искључиво бразилску кафу ''рио минас', без икаквих других додатака. То је једна од најбољих кафа на свету, а и воле је муштерије. Нововарошани иначе најрадије пију средње пржену кафу, која је и најбоља за здравље, а ја се својски трудим да им она коју мељем увек буде по укусу- прича Славица.
Мада је 2018. отишла у заслужену пензију са пуних 38 годна стажа, Славица и даље ради у пржионици коју је у међувремену „преписала“ сину Ивану. Пржи, меље и пакује кафу, разноси је по продавницама, и „води“ књиге синовљеве занатске радње „Корона превоз“. Осим у Новој Вароши, кафа „Тајна“ се може наћи и на рафовима појединих трговина у Ариљу.
-Једино када је већа испорука, а често се деси, у пржионици код Чардака на Зебиновцу , помогне ми пријатељица, док остало све радим сама. И није ми тешко. Волим посао који радим што је можда за успешан бизнис и пресудно. Испуњава ме, задовољна сам и осећам се корисно, па и ако су ми 63 године не пијем лекове. А питање је у каквом би здравственом стању била да сам се након одласка у пензију повукла међу четири зида. Зато препоручујем свим женама да се тргну и активирају и сигурно ће им у сваком погледу бити боље- прича Славица с пуно оптимизма.
Како би у пржионици олакшала себи, недавно је наручила нову аутоматску пакерицу за посао који сада обавља ручно. Спрема се и нови дизајн кесице за кафу.
- Недавно је у нашем граду почела са радом и трећа пржионица, доста кафе стиже и са стране, али сам уверена да и на овако малом тржишту има места за све који су упорни и хоће поштено да раде. Само је питање ко шта жели. За ово година колико радим овде је отварено неколико пржионица, али је већина брзо затворена , вероватно због великих и неостварених очекивања њихових власника. Зарадим солидну плату, уштеди се нешто и за инвестиције, и мени доста. Задовољна сам- прича Славица.
Продали грађу да би купили опрему за пржионицу - почели са радом 2019.
А те 2002. када је почињала, каже, није јој било ни мало лако. После 24 године рада у „Инексу“ напустила је посао књиговође свесна чињенице да некада успешна фирма незаустављиво срља ка дну, и отишла на тржиште рада. Али се тамо, срећом, није пуно задржала. Син и ћерка су јој били на школовању, у два различита града, а пара никад довољно, па је одлучила да иде у приватнике.
-Одобрена су ми средства за самозапошљавање, што ми је дало ветар у леђа. Продала сам и нешто грађе из шуме коју су моји имали у Дражевићима, за те паре купила машине и отворила пржионицу кафе која и данас успешно ради. Сваки почетак је тежак, али сам успела све да пребродим уз несебичну подршку породице и свога оца Мила, као и супруговог блиског рођака Бана који је имао искуства у овом послу. Ја сам очигледан пример да су упораност и скромне жеље сигуран пут до успеха у сваком послу - каже Славица.
ЗАДОВОЉНА ПОСТИГНУТИМ : Данас, готово две деценије касније, Славица каже да би мало тога мењала у свом животу приватног предузетника.
- Постала сам приватник у 44. години живота, и опстала на суровом тржишту. Ни један почетак није лак, али реализацију идеје никада не треба одлагати и чекати неко боље време, јер живот тече. Сваки поштен рад се исплати и боље је продавати и резанце на пијаци него седети беспослен и очајавати- каже Славица Рајић, која се у приватлук отиснула из нужде и постала успешан предузетник.
Коментари