Јелени је музика највећа љубав и хоби

У граду на падинама Златара се на прсте једне руке могу набројати млади гитаристи. Једна од њих је петнаестогодишња Јелена Руљевић, ученица другог разреда Средње школе у Новој Вароши. Ова даровита девојка је и чланица Изворне певачке групе која делује при локалном Културно-уметничком друштву, тако да су без њеног музицирања и милозвучног гласа незамисливе школске и градске светковине и културне манифестације.

А љубав према гитари, песми и мизици у ширем смислу наследила је од мајке Љиљане и старијег брата Стефана. У њиховој кући су се, како каже Јелена, музиком превазилазили проблеми и у провинцији учмала свакодневица.

-Од детињства певушим, а од пре пар година сам открила да имам одређени таленат и за свирање. Самоука сам, путем интернета сам научила да читам ноте, акорде, полако, корак по корак, савладавала сам технику свирања, али на жалост, због недостатка стручњака у овој области, немам баш пуно шанси да значајније напредујем – прича Јелена и истиче да је на озбиљнији рад и упорнију вежбу мотивисала њена професорка француског језика Садија Башовић, која младе музичаре и рецитаторе окупља нарочито пред школске светковине.

Јелена, иначе, свира и пева различиту музику, а преферира извођаче са енглеског говорног подручја. Тако, каже, усавршава и језике, који ће највероватније бити и њено будуће професионално опредељење. Слуша и свира групе као што су The Neighbourhood, Imagin Dragons или аутори Eden, Zand Del Reu... Поп је генерално у њеном музичком фокусу, али ова млађана уметница воли и поштује и традицију, а ту љубав и пасију задовољава интерпретативним радом при Изворној женској певачкој групи.

Јелена жали што није полазница Музичке школе у Новој Вароши , у којој, додуше, ни после готово две деценије, због недостатка кадра, нема одсека за гитару. Ова млада музичарка и певачица додаје да су млади у малим срединама попут наше на многим пољима хендикепирани у односу на вршњаке из великих градова. Истина је да локалне културне сцене за младе готово и да нема, као ни простора ни институције, али ни невладине организације, које би се побринуле да у континуитету има културних садржаја прилагођених узрасту тинејџера. Таленти младих Нововарошана, којих је притом све мање, тако најчешће и утихну у тами провинције.

-Наставићу да свирам и певам и даље, а сан ми је да када одем на даље школовање у Београд свој таленат опробам и у неком бенду, то ми је сан на пољу музике. Било како било, гитара и песма ће остати моја велика љубав и хоби, у то сам сигурна, ма шта да у животу изаберем као свој будући позив – каже за “Варошке новине” даровита Јелена.