Јуско - Черчил трећа генерација столара у породици

У породици врсних столара, Јуско Хаџибрахимовић је трећа генерација која се бави овим занатом. Мада се дрвена столарија све мање тражи, још увек има посла. Није као некада, али се не жали. Жао му је каже, једино што столарски занат у нововарошкој чаршији полако изумире, јер готово да нема младих који би га радили.

Његова столарска радња „Квалитет – Н“, у приземљу породичне куће испод муслиманског гробља у Насељу, налази се и данас тамо где је пре скоро девет деценија све и почело. Јусков ђедо Јусуф овде је далеке 1935. отворио прву радионицу. Наследио га је син Нијаз, а Нијаза његови синови - Јуско и рано преминули Муамер.

-Овде смо шездесетих имали и пилану,која је касније пресељена на Кокошије брдо, уз магистралу кроз Дражевиће. Изгорела је у великом пожару 1975, након чега је бабо Нијаз отишао на пар година у Либију у печалбу. Када се вратио увезао је нове машине из Италије и отворио радионицу у породичној кући, која, хвала Богу, ево и данас ради. И ја сам пар година радио у Норвешкој, али сам се вратио - прича столар Јуско Хаџибрахимовић (53), познатији као Черчил.

Хаџибрахимовићи су и као мајстори и као људи увек били на добром гласу. За родоначелника фамилије Јусуфа, кажу, да никада није вратио муштерију с врата, а тако је и данас.

-Осим што је правио прозоре, ђедо их је и стаклио. Кажу да је радњу знао да отвори и на Бајрам, ијако је празник, како би муштеријама из удаљених планинских села заменио поломљено стакло. И ја сам једно време, по угледу на њега, уз столарску држао и стаклорезачку радњу, али сам је затворио када је посао стао. Данас у Новој Вароши, на жалост, немамо ни једног мајстора стаклара, а било их је неколико. И они су као и ми столари, платили цех ПВЦ столарији. Некада се све радило ручно, и у том смислу је столарима било доста теже, али су бар имали посла – каже Јуско.

Прозори и врата од пластике преплавили су тржиште. Мада су често сумљивог квалитета, доста су јефтинији од дрвених, због чега се у ово време опште беспарице масовно купују.

-Дрвена столарија је постала луксуз, јер су поскупели дрво и други елементи, а све теже је наћи и квалитетну грађу. Некада се водило рачуна шта се и када сече, али у трци за парама више о томе нико не води рачуна. Последњих година највише радимо собна врата од медијапана, док дрвену столарију једино траже викендаши на Златару. На планини, али и око језера све више се подижу викендице од брвана, па њихови власници хоће и дрвену столарију. Надамо се само да ће ова експанзија градње да потраје – каже Јуско.

Када има посла, а притисну рокови, Јуску у помоћ прискочи комшија и рођак Џенад Хаџибрахимовић ( 40).

-Помогнемо један другом, мада нема више толико посла као некада, када се у нововарошком крају годишње правило и по пар стотина кућа. У овој радњи сам, код рођака, скоро две деценије пекао занат, а почео сам још у средњој школи. Данас радим самостално, углавном намештај. На жалост све нас је мање у овом послу - каже Џенад.