Маријана Ђокић : Женско предузетништво није довољно развијено

Општина Нова Варош једна је од ретких која је још 2015.усвојила програм мера економског развоја за женско предузетништво. У последње три године, из локалног буџета је путем конкурса са око 2,5 милиона динара подржано пет жена које су покренуле сопствени бизнис. У оквиру аграрног буџета, започело се са стимулативним мерама и за економско јачање жена-носилаца регистрованих пољопривредних газдинстава – каже помоћница председника општине за привреду и локални економски развој Маријана Ђокић.

Она, међутим, за „Варошке новине“ напомиње да слика на овдашњем терену није „ружичаста“ када је у питању развој женског предузетништва, без обзира на чињеницу да општинска управа улаже напоре и средства да се стање у овој области унапреди. У фокусу свих мера локалне самоуправе, а и државе, јесте економско оснаживање жена, а на том пољу је потенцијал припадница нежнијег пола огроман, али недовољно искоришћен.

-Учешће жена као власница привредних субјеката у нововарошком крају је на веома ниском нивоу. Од укупно 626 регистрованих привредних субјеката , свега 154 су у власништву жена, што је око 25 одсто. По структури привредне делатности, углавном је реч о предузетницама које се баве пословима који се традиционално везују за услужни сектор (фризерски и кројачки салони, трговинске радње, књиговодствене агенције) – појашњава Ђокић и истиче : -Када су у питању власнице газдинстава у аграру, ситуација је још неповољнија. Од укупно 3.630 регистрованих пољопривредних газдинстава , свега 19 посто су носиоци жене. У том погледу је забрињавајуће и њихово учешће у коришћењу актуелних подстицаја из локалне пољопривредне „касе“. Лане су жене , рецимо, поднеле свега 22 захтева за субвенције од укупно њих 136. Искористиле су само 14,3 процента општинског аграрног буџета за набавку опреме и сточног фонда у укупном износу инвестиције од 1,9 милиона динара. Ниво инвестија које су овим путем обезбедили мушкарци као носиоци РПГ износи близу 14.000.000 динара, што је уједно и најбоља потврда о величини економске моћи тих газдинстава.

Недавно истраживање више невладиних организација на тему женског предузетништва у Србији у последњих седам година, показало је да је, иако на овом пољу има позитивних помака,стање није задовољавајуће. Највеће разлике су уочене у величини бизниса, а обесхрабрује податак да чак 99 посто предузетница су власнице микро предузећа, која запошљавају највише до десетак радника. Истраживање је показало и да највећи број припадница нежнијег пола заплови предузетничким водама из нужде јер нису могле да дођу до другог запослења, а не развијене предузетничке идеје и иницијативе.

-Највероватније да ни жене-предузетнице са нашег подручја не одударају превише од овог модела започињања сопственог бизниса, али нам искуства говоре да се ипак то не може генерализовати. Оно што се показало на овдашњем терену, посебно кроз реализацију општинског пројекта „Жене једнаке у бизнису“ јесте да жене са села показују већу иницијативу и предузетнички дух од нас из града. Оне на делу показују и да су флексибилније за промене, активније су и агилније, а живе и раде у много тежим животним условима – каже помоћница председника општине и шефица Одељења за привреду и локални економски развој и додаје да су поједине учеснице у пројекту – жене из града – предузетнице и носитељке јавних функција, испољиле и извесну дозу себичности и незаинтересованости за умрежавање и заједничко деловање са циљем њиховог економског оснаживања, веома важног за прогрес читавог друштва.

Маријана Ђокић указује и на последњих година све слабију заинтересованост потенцијалних предузетница за учешће на општинским јавним позивима за субвенције у самозапошљавању. Разлога је више, а кључни су све бољи програм државе преко мера Националне службе за запошљавање, и неповољна старосна структура жена са овом подручја јер је мало младих које би се одважиле да судбину узму у своје руке и саме себи обезбеде запослење. Помоћница председника општине најављује израду новог програма економског развоја општине, који ће, између осталог, подразумева и значајнију буџетску подршку локалној привреди, самим тим и предузетницама. С тим у вези, у локалној управи очекују и већу ангажованост, агилност и конкретне идеје и иницијативе домаћих привредника, који чак немају ни своје гранско удужење.

У општини очекују да ће тек наредне године имати и јасну слику да ли пандемија короне утицала на финасијску нестабилност код локалних предузетница.

–Познато је да још увек нема неког драстичног смањења броја радњи односно привредних субјеката чији су власници жене. Сем што се стало са почетком године исказаном иницијативом за отварањем локалних туристичких агенција. У том сегменту је корона утицала да такве предузетничке идеје тренутно утихну – додаје Ђокић.