– Ова монографија представља једну целину у којој је сабрано скоро све што се о Старом Влаху узгред до сада писало. Она, свакако, има својих непотпуности, и својих слабости, али се писац нада да ће ипак добро доћи свима који желе да дознају нешто више и сигурније о овом крају наше земље. Сем тога, она ће дати подстрека и свима који се буду даље хтели занимати Старим Влахом, да овај рад наставе и допуне на корист наше науке и овог нашег краја.
Аутор монографије „Стари Влах“ ( до ослобођења од Турака) Милован Ристић (1886 – 1963), Ивањичанин, средњошколски професор и директор гимназија у више српских градова, овако је у уводу најавио своје животно дело. Књига се уселила у многе домове, постатала приручник за упознавање са лепотама и богатствима, културним и истријским споменицима. Из ње су многи, од ђака и студената до просветара и осталих учених људи учили о завичају оно што се није предавало у школским клупама или чуло у родитељским домовима.
Књигу је у едицији „Наши крајеви“ објавила НИП „Туристичка штампа“ из Београда 1963. године, неколико месеци после смрти аутора. Фототипско издање угледало је светлост дана 33 године касније, у библиотеци „Стари Влах“ Друштва уметника „Стари град“ из Београда, захваљујући Ивањичанину Радовану Васовићу.
Иако је у геополитичком, етничком и националном погледу представљао врло интересантну целину, Стари Влах је у нашој историјској, географској и етнографској науци био слабо посeбно проучаван. Као син тога краја, писац је покушао да у овом раду да опширнији приказ просторне висије између Ибра и Лима (или у нешто ужим границама) – од рељефа, климе, планина и река до историје, посебно у немањићко доба, али и да остави записе о градовима, варошима, црквама и манастирима, животу под Турцима. Открива и драгоцене податке о бератлијским кнезовима Рашковићима , а подсећа и на прилике у Првом српском устанку, на знамените личности у Карађорђево и Милошево доба и на ослобођење Старог Влаха од Турака 1912. године.
Аутор је на овом делу радио врло дуго, истрајно и стрпљиво, трагао за мало познатим архивским документима, обилазио забачене крајеве, бележио особености. Oбилато je користио радове Јована Цвијића и његових сарадника и следбеника. Оно што је многима деценијама на услузи су извори и литература наведени на крају сваког одељка.
Посебна вредност књиге су и неке антологијске фотографије – мотиви мајстора фотографије, чија имена Ристић наводи.
"Стари Влах", фототипско издање књиге Милована Ристића
Коментари