Тајна јагњећег печења у Мачкату, пастрмке у Љубишу и свадбарског купуса у Сирогојну
И они који не воле да једу, на Златибору постају гурмани - да ли због ваздуха који опије, шетње која измори, укусних локалних намирница, тек нигде храна није тако укусна као на овој планинској лепотици. Знају то сви гости Златибора којима једини "проблем" представља шта изабрати - лепињу с кајмаком или питу са домаћим корама, пастрмку или јагњеће печење, сармице од зеља или свадбарски купус.
Осим модерних ресторана који својом понудом могу парирати објектима у свету, Златибор има и кафане које раде деценијама. У њима су се стварале успомене, испредале анегдоте, а све уз мирис и укус јела крчканих сатима. Кроз једну такву кафану, „Мој завичај“ у Сирогојну, током више од 40 година постојања прошло је много писаца, политичара, глумаца, открива нам власница Ката Милић која са супругом Добривојем припрема јела каква су се некад налазила на српској трпези. Најдраже јој је, ипак, кад види старе госте како сада долазе са својом децом.
-Траже да им спремимо иста јела у којима су уживали пре 20 година кад су били са својим родитељима. Овде су стварали успомене. Људи се на Златибор враћају и због хране. Воле да осете храну каква се некад јела, домаћу атмосферу, традиционални амбијент - прича Ката Милић.
Домаћа атмосфера у кафани код кате Милић
Лепиња са кајмаком и јајима, проја и качамак омиљени су избор гостију Златибора за доручак. А пасуљ, телетина и свадбарски купус који се крчка сатима - траже се у свакој сезони, па и лети. Неки рецепти су настали тако што су их гости доносили из разних крајева Србије и региона, па су у кафани усавршавани.
- Питу са шљивама правимо по мало измењеном рецепту наших гостију из Македоније. Једном смо га чак штампали, па делили кад гости траже, да не бисмо у гужви губили време да диктирамо сваком појединачно - присећа се наша саговорница и открива још један тајни састојак добре трпезе – љубав: - Не може да ради у кафани онај који то не воли. Осети се то. А наши људи воле кафану и добру храну.
Има Златибор шта да понуди и онима који не воле месо. Село Љубиш, на 25 км од центра Златибора, чувено је по пастрмки која се узгаја у локалним рибњацима. Миле Пећинар из кафане „Пећинар“ у Љубишу открива нам да пастрмка захтева највиши квалитет воде и због тога река Љубишњица представља идеални дом за развитак ове рибе.
- Један од главних адута пастрмке из Љубиша је њена свежина и кратак пут који пређе из рибњака до тањира. Река Велики Рзав чијем сливу припада наша Љубишњица важи за једну од најчистијих у земљи, тако да и то има утицаја – открива Пећинар.
У кафани у којој се већ шест генерација бави угоститељством, свој сто има Љубивоје Ршумовић да га чека кад год сврати у завичај. Зидове красе старе слике, па и уверење издато 1924. године "на лично кафанско право на име Милош М.Пећинар да може у целој Краљевини СХС упражњавати кафанску радњу". То је нешто као Агенција за привредне регистре данас, кроз шалу нам објашњава потомак старог угоститеља.
- Чувамо од заборава стара јела што гости умеју да цене. Они данас траже аутентичну кухињу, спор начин припреме, што је уз висок квалитет локалних намирница, добитна комбинација за укусна јела - каже Пећинар.
А љубитељи печења не пропуштају посету селу Мачкат које је надалеко чувено по врућој јагњетини. У чему је тајна печења из Мачката, па гости наменски долазе у ово село на 16 км од центра Златибора, открива нам власник ресторана „Пастир“ Александар Спасојевић.
- Месо мора да буде свеже, јагње величине 25-30 кг и треба да се пече 2-3 сата. Тешко је такву процедуру испоштовати у граду, зато нам гости који долазе из свих крајева Србије, региона и света, кажу да нигде нису јели овакво печење - открива Спасојевић тајну златиборске јагњетине.
Али не привлачи госте само укусна храна, већ и приступ. Златиборци су познати као добри домаћини који ће учинити све да се гост осети пријатно и да проведе леп одмор на најпознатијој српској планини.
- У златиборским кафанама гости забораве на стрес. Боравак овде уз укусна јела и традиционални амбијент им приближава дух старих времена и подсећа да ваља некад успорити и уживати у животу без журбе. А то нам је свима потребно данас јер пребрзо живимо. И зато дођите на Златибор, на одмор без стреса – поручује Спасојевић.
(Текст и фотографије : Туристичке организације Златибор)
* * *
Пројекат „Јавни интерес општине Чајетина на сајту Варошких новина“ је суфинансиран из буџета Општине Чајетина (Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства).
Коментари