Градина изнад Томића у Ојковици вековима чува тајну о светињи у којој су се, каже предање, мештани молили Богу, за здравље чељади и стоке и да им посна земља добро рађа. Претпоставља се да је овде био подигнут православни манастир, али за то још увек нема научне потврде.
Пространо имање на заравни изнад села у власништву је фамилије Роговић. Густа трава пуна лековитог биља иделна је за испашу, али мештани у ову ливаду деценијама не пустају стоку.
-Мом оцу су за кратко време умрла три сина, од три, пет и седам година, и једна жена му је тада рекла да се не нада ничем добром јер му говеда пасу по светињи. Одмах је престао да у ову ливаду изгони стоку. Након што му је прва жена преминула, поново се оженио и добио мене, а одмах затим ми се родила и сестра. Од када знам за себе, долазим на ово место да се помолим богу, а поштују га и други мештани- каже Маријан Роговић (71).
Камени темењи грађевине за коју се претпоставља да је манастир налазе се украј имања. Димензија је 12 са 18 метара. Мада је около шума, унутар ње нема растиња осим дрвенасте биљке непознатог имена која, кажу мештани, не расте нигде друго у овом крају.
-Никла је уз олтар, плодови су јој црвенкасти попут дрена, али су у облику крстића, што је по мени још један божји знак да је овде некада била велика светиња, можда чак и манастир Ојковица о коме се мало зна. Пре десетак година овде је боравио и тадашњи владика жички Хризостом и дао благослов за археолошка истраживања, сагласни су и власници имања, али и поред више најава и обећања ископавања још увек нису почела- каже Роговић.
Градину изнад Ојковице обилазили су и историчари, који пртпостављају да се овде некада налазило римско насеље, а у каснијем периоду и манастир. О присуству Римљана, кажу мештани, сведочи и камени споменик, у ливади према Томићима. У дну камене громаде је уклесана глава вола, а у врху шака десне руке.
-Сматра се да је у доба Римљана постојао читав град, па се због тога ово место и зове Градина, а мени су стари приповедали оно што су пренели њима њихови, да је на нашем имању некада био и манастир. Прича се и да су мештани који су некада овде живели каменом из манастирских темеља зидали куће и штале, због чега је село стигло проклетство па је у једном тренутку готово поптуно запустело. Ни овај камени споменик се није првобитно налазио овде. Кажу, да га је средином прошлог века један од комшија натоварио на запрегу у намери да га угради у праг од штале, али да је камен на дну ливаде спао с кола и поломио ногу волу. И ту где је опет пао на земљу, ту и данас стоји- прича Роговић.
У живописну Ојковицу полако се враћа живот. У потрази за бољим животом из засеока у брдима изнад Златарског језера отишли су млади, па је Ојковица једно време делила судбину других села. Међутим, у последњих неколико година овде је запуштена имања купило неколико брачних парова, који су рођени далеко одавде. Да се преселе у Ојковицу планирају и њихови пријатељи, а повратак у завичај најављују и поједини мештани.Роговић и комшије које нису одлазиле са огњишта, надају се да ће са селом оживети и заборављена светиња.
-Ради смо да обновимо светињу, али то није могуће без одобрења и помоћи надлежних, као ни донатора. Уколико све то изостане, ја ћу на месту где је некада био манастир да подигнем већи крст, да се зна да је некада овде била велика светиња. Жалосно је, међутим, што довде нема ни ваљаног пута. Деоница од 2,4 километра до засеока Томићи где је и највише повратника, једва је проходна, док се од Томића до Градине може једино пешице- каже Роговић.
ИЗОРАО КОПЉЕ ИЛИРА: Маријан Роговић је пре пар година на свом имању изорао копље, што је још једна потврда да је Ојковица била насељена од давнина.
-Орући парцелу под хељдом пронашао сам предмет који ме је подсетио на стари нож, и о томе обавестио ужички музеј. Према њима, вероватно се ради о металном врху копља из доба Илира, старом неколико хиљада година. Комшија и ја смо га склонили на сигурно место где још чека археологе и историчаре да га преузму - каже Роговић.
Коментари