„Ни мање чаршије, ни боље кафане!“ – говорило се некада за „Падину“ у центру Нове Вароши. Чувена од Дурмитора до Мораве, јер се овде добро јело, пило и проводило.
Иако кратког века – од средине педесетих до половине седамдесетих прошлог века, када је нестала пред налетом машина и градитеља две бетонске куле нове Општине, није се преселила у заборав.
„Падина“ на благој падини између Општине и џамије. Пројекат као да је донет однекуд са мора: са горње стране, иза камених стубова – кухиња, роштиљ и ражањ у ћошку, у сали на источној страни билијар, а велики прозори и врата на отварање гледали су према подијуму за игру на тераси.
Положајем, услугом и ићем и пићем привлачила је све слојеве друштва – од интелектуалаца и боема до обичних људи и доколичара. Била је стециште љубитеља добре капљице, знали су се столови оних што су одавно пустили корење у чаршији, долазила су овде маторци, кафански ветерани, они које више нису инетересовале жене или им се огадила политика и агитација...
На полеђини фотографије забележено - 1954. година
У „Падини“ су заказивали сусрете и виђења земљаци што се дуго нису враћали из света. Смењивали се у њој пролазници, доушници и уходе, ноћобдије, дангубе, скитнице и други трошили време испраћајући аутобусе у касним сатима, младеж чекала слободну столицу...
Била је „“Падина“ оаза свирке и ноћног провода, још се помињу оркестри, а посебно певаљке, занете мелодијом и бакшишом, вреле и помамне... Дочекивале се овде Нове године, свадбовало, склапала пријатељства, рађале прве љубави, а на тераси летела срча флаша „за срећна пута“ регрута, уз паре „за писмо“...
И данас Старовлашани носе „Падину“ у срцу. Примичу успомене, понека као сенка, али и тугованке:
– Њеним нестанком угашена је традиција добре кафане у Новој Вароши. Ништа ни изблиза не може да надокнади дух некадашњег састајалишта...
ЧАРШИЈА НА ДЛАНУ: За терасу уздигнуту изнад главне улице, са столовима са шареним столњацима, гости су говорили : „Седиш у кафани, а чаршија ти „на тацни!“. Многи су дан започињали јутарњом кафом или лечењем мамурлука, новине се прелиставале. Кицоши и кибицери су кришом или отоворених очију одмеравали пролазнице и путнице из аутобуса „Таре“ , други чекали да прође „она“...
Коментари