Како су имена добиле старовлашке планине Јавор, Чемерница, Златар, Муртеница, Босање, па мањи шумски комплекси Смудиноге, Китоња, Тиква, Вуч(и)ја...?
Ко је кумовао висовима Бријач, Оштрик, Битовик, Василијин и Јанков врх, Суви бор, Жедна главица, Бела глава, Орловача, Козомор, Караула, Јастребац...? Колико их има и где су све Гола брда и Каменица, Градина и Колибиштe, Присојe и Осојe, Метаљкa и Борја, Суводо и Клисура...? Јесу ли усамљени називи Рудине, Стража, Кулина, Соколова, Градина, Равнице, Смрек(ов)а, Клак, Медвеђе брдо, Мангура, Јасиковац, Витлиште, Стругови, Ивица...
Све су реке женског рода, а ми нашој мушко име дали – певао је један наш песник. Мислио је на Увац и његове притоке – Тисовицу, Вељушницу, Злошницу, Шупљицу, Вршевину, Марића реку, али и на Бистрицу, Рутошку и Белу реку...
А шта све говоре легенде о настанку села, хидрографији подручја, оскудици воде и родне земље или о богатству каменом? Како су имена добили засеоци, потоци, брда, превоји, раскршћа, косе, поља, утрине, пољане, ливаде, гајеви, пасишта, паљевине, кланци, стене, ћуприје, газови, врела, крчевине, скровишта хајдука и станишта вукова ...?!?
Тамо где се народ скућио, после сеоба, паљевина и бежанија, затицао је старе називе или имена доносио из старог завичаја, уз икону и завежљај, предавао у наслеђе...Легенде су народни светионици, како то неко рече, а биле су и остале водичи археолозима, историчарима, етнолозима, истраживачима завичајне историје.
Топоними казују о историјским догађајима или указују на њих, о географским подацима, насеобинама и миграционим кретањима. Народ је дао своју класификцију, „крстио“ према природним околностима дајући тако прве информације о одређеном месту, људима, култури, вери и обичајима становништва, па зато спадају у прворазредне историјско-културне изворе и споменике.
Група ентузијаста, професора са ђацима, сакупља благо које представља отисак историје, судбине народа и земљописа у језику и памћењу – легенде, загонетке, изреке, пословице, клетве, песме, архаизме ... И надају се да ће зборник радова из народне ризнице угледати светлост дана.
ТРАГОВИ ПРЕДАЊА : Комплети локалних новина чувају део легенди, а бројеве листа „Полимље“ дигитализовала је Библиотека у Пријепољу. Срећна је околност да су легенде и остале умотворине биле теме семинарских радова током студија неких од наших професора српског језика или их сада бележе, а на страницама хроника села срећу се записи или трагови који могу бити драгоцени извори и помоћ.
Дуго држи снег, а богата водом - Водена пољана
Коментари