У последњих седам деценија у тражењу путева изласка из сиромаштва и заосталости нововарошког краја од посебног значаја било је ширење мреже саобраћајница. Док су градњу магистралног или регионалних путева, као и оних неопходних енергетском систему на Увцу пратили пројекти, државна каса, надзор и грађевинске фирме, сеоски путеви су, најчешће, били препуштени иницијативи мештана, довијању, беспарици, па су их пратили пропусти због којих у неким селима грађане и данас – боли глава, а грешке се понављају и у асфалтирању.
Највећа комунална акција у селима започела је иза Другог светског рата проширењем кириџијско-рабаџијских путева или некадашњих уских коловоза између села или засепака, колиба и висова. Ручно се копало, будаком и крампом пробијале нове трасе, а с првим возилима започињу акције „поткивања“ путева насипањем камена или туцаника. Крила сеоским акцијама даће парни ваљци и дробилице камена које су покретали мотори марке „аран“, као и први булдожери у задругама из Јасенова и Божетића и грађевинског предузећа „Радник“.
Ретко су коришћене мобилне дробилице и мајдани камена на траси
Мештани су годинама имали радну обавезу – да учествују у радовима са по неколико надница годишње. Творци социјалистичког пута у светлу будућност звали су то самодопринос, а народ се, пак, држао старог имена, још из турског вакта – кулук и појединци су често једини начин да се дође до коловоза извргавали руглу.
Градњу путева пратиће и низ пропуста – брзоплетост у трасирању или самовоља појединаца и комшијски инат, који су села или засеоке остављали у запећку. У радовима по систему „о-рук“ или у „булдожер кампањи“ иза машина понекад су остајали уски коловози, са лошим тампоном и без одвођења воде са трасе и косина, па „лакат“ кривине или велики успони на којима „дере вода“, а некад ни велико дрвеће уз пут није укалањано...?!
Мештани су се често свађали око приоритета у радовима, расподеле мрвица из општинске касе, а најчешће око траса и места за ћуприје. Каишари и мутоводе сеирили су или миниирали акције, потржући колац и тужбе. Несугласице и спорови из Тисовице, Ојковице, Беле Реке, Дебеље, Мишевића, Амзића, Буковика, оба Трудова, Драглице, Радијевића, Штиткова, под Смудиногама – још се помињу.
– Пут чувају лопата, канал и пропусти! Не постављајте „сулундаре“ (уске цеви) у пропусте! – апеловао је Срба Бајовић, саобраћајни инжењер, родом из Прилика, задужен за путеве од Рудника до Гостуна, иначе чест гост наших крајева.
ЖАЛ ЗА ПРОПУШТЕНИМ : Градитељи ХЕ „Увац“ чудили су се средином седамдесетих година прошлог века што мештани околних беспутних села не траже помоћ булдожера, камиона и утоварних лопата. У низу села годинама жале за пропуштеним шансама да изграде путеве неопходне пољопривреди, експлоатацији шума и развоју туризма. Власт се у низу случајева, на жалост, није мешала у свој посао...?!
Коментари