Током прошле године у нововарошком Центру за социјални рад евидентирана је 51 жртва породичног насиља, што је за тридесетак мање него у 2019. Значајно је смањен и број жртава малолетничког насиља, док су потребе грађана за материјалним давањима из општинског буџета биле увећане у односу на лане, посебно у условима ванредне ситуације проглашене због ширења епидемије изазване корона вирусом – каже за „Варошке новине“ Јелена Лековић, директорка општинског Центра за социјални рад, на чијој се евиденцији током 2020.нашло 2.647 Нововарошана који су примили неки од видова социјалне помоћи и користили услуге из области породично-правне заштите.
За запослене и интерне стручне тимове при Центру за социјални рад прошла година је, иначе, била тешка и специфична. Корона није у значајнијој мери пореметила редовне активности ове установе, али је фокус рада, посебно од марта до краја јуна, био на пружању помоћи социјално угроженом становништву, пензионерима и домаћинствима са најнижим примањима.
-Уложили смо максималне напоре да свима којима је помоћ била потребна изађемо у сусрет. Екипе Центра, Црвеног крста и Општинског штаба за ванредне ситуације су, уз подршку волонтера, дневно прелазиле и по 300 километара како бисмо у граду и до најудаљенијих села однели лекове, намирнице, новчану помоћ. Подршку кроз једнократни новчани износ од 3.000 динара добило је ванредно око 850 домаћинстава, а поред тога подељено је и близу 300 пакета са основним животним намирницама и средствима за хигијену. Од почетка прошле године позитивно је решено чак 1.710 захтева за једнократну новчану помоћ, а за ову и друге намене подршке грађанима, из општинске касе укупно је потрошено око 9.000.000 динара – истиче Лековић.
Највећи део средстава био је опредељен за помоћ у новцу и ваучере за набавку основних животних намирница, а грађанима се помагало и у набавци огрева, уџбеника, за лечење и лекове, интернатски смештај, погребне трошкове, једнократну помоћ за пар избеглица и слично. Помагало се и незапосленим самохраним родитељима, а нису заборављени ни малишани из социјално угрожених породица за које су обезбеђени новогодишњи пакетићи.
Јелена Лековић, директорка Центра за социјални рад
Према подацима Центра за социјални рад за прошлу годину, 131 породица (или 252 лица) користила су новчану социјалну накнаду која се исплаћује из републичке касе. Додатак за негу и помоћ другог лица користила су 162 Нововарошанина.
Иначе, старосна структура корисника материјалне помоћи и породично правне заштите се у златарском крају не мења значајније већ годинама уназад. На евиденцији су тако најбројнија одрасла лица (44 одсто), следе стари, млади, а потом и деца млађа од 12 година којих је 409. Готово подједнако корисника регистровано је у граду и по селима, а на евиденцији је међу корисницима незнатно више жена (1.307). На списку Центра за социјални рад је и 227 инвалидних лица (тридесетак више него у 2019), од којих је готово половина са вишеструким хендикепом.
-Прошле године је евидентирано посредовање у девет бракоразводних парница, што је мање него претходне године и реч је углавном о лакшим медијаторским случајевима. За разлику од 2019.када је у експанзији била малолетничка делинквенција, лане је у Центру евидентирано свега пар тинејџера са проблемима у понашању односно сукобу са законом. То је и очекивано јер је током готово читаве године био редукован рад угоститељских објеката и школа, као места где се најчешће дешавају углавном физички обрачуни међу вршњацима - додаје директорка локалног Центра за социјални рад.
Лековић наглашава и да је у 2020-тој у нововарошком крају било знатно мање пријављеног насиља у породици.
–Не би се баш олако могао извући закључак да је насиља у оквиру породичног дома генерално било мање, али је чињеница да се ређе пријављивало. И то, што је занимљиво, најмање током трајања ванредног стања и убрзаног ширења вируса – каже Јелена Лековић и истиче: -Имали смо педесетак пријава за физичку односно психичку тортуру које су у највећем броју случајева жене трпеле од својих брачних или ванбрачних партнера.Насиље је у породичном дому, према пријавама у Центру за социјални рад, претпело је и девет наших суграђана у популацији старијих, а нарочито је забрињавајуће што је насиљу било изложено и 16 деце и младих. Злостављање деце, иначе, спада у најтеже облике трауматског искуства са често трајним последицама на развој детета, нарочито када је реч о његовом емоционалном сазревању.
Коментари