–Стари људи су казивали да се крај извора у Осоју, на падини Китоње, одмарао Свети Сава и да је камен на комe је седео добио облик столице, па се и дан-данас познају места где се био налактио.А вода је добра и хладна, не пресушује...
Овако Радоје Љујић, пензионер из Бистрице, прича о Савиној води и столици – извору и камену на имању Млађеновића, недалеко од бистричко-радоињске међе, испод брда и коте 1373, као и пута који од Бистрице, преко Гобата води за Радоињу. Од школе у Бистрици до некадашње ливаде, која полако зараста у шибље, има око седам килоематара, а два километра од ловачког дома.
И још два топонима у нашем крају – Савина столица изнад врела Вршевине у Буковику и Савина столица на вису Срђевица, у Дебељи, везана су за легенде о траговима и застанцима на путевима Светог Саве док је табанао рашком земљом, ударајући темеље српске цркве и државе.
Легенда каже да се светитељ одмарао крај извора у Бистрици
Уморан од пута преко Старог Влаха, од цркве у Пуљцима према долини Моравице, српски просветитељ Растко Немањић одмарао се на ободу клисуре одакле је пуцао поглед на модрозелене вирове Увца на излазу из теснаца и ливаде поред реке. За Савину столицу, удубљење у стени, недалеко од кућа Стојића, знали су само у најближим засеоцима, а неки су кришом трагали о улазима у две пећине.
Камењар је обрастао шибљем, а неке иницијативе да се уреди прилаз и околина – остале су на почетку, па се без мештана тешко може открити место Савиног одмора. Резерват „Увац“ је у близини подигао видиковац „Савина столица“, а уз неколико неиспитаних пећина у Увачким стенама, испосница у Суводолу и три симбола у камену – крст, посуда за воду и натписи – сведоче о старој насеобини монаха.
– “Савина вода“, „Савин лакат“, „Савина страна“ – нису само топоними већ покушај да се осветосави простор. Човек из народа хоће овим именовањем да оплемени простор око себе, да се у њему окући и одомаћи, да буде окружен местима на која се светитељ Сава „налактио“. Чак и тамо где није доспела његова нога, народ кроз предање преноси дах његовог присуства – писаo је својевремено Добрило Аранитовић из Шапца, истраживач прошлости Рашке области.
Трагови и застанци - изнад врела Вршевине
Коментари