У родној Правошеви на Златару данас ће бити сахрањен Мирчета Вујичић (83), дрвосеча са 11 филмских улога. Горштаци кажу – легенда од човека. И поред талента и примамљивих понуда из света филма, остао је да живи у родном селу, где је формирао породицу.
У младости Мирчета је пуних пет година стајао пред филмским камерама, публици се поклањао на фестивалима у Пули и Нишу и живео као у бајци, у друштву Милене Дравић, Неде Арнерић, Оливере Марковић, Љубе Тадића, Драгомира Бојанића Гидре и других великана филма са простора бивше Југославије. А онда је 1973. након девет играних филмова, одлучио да све прекине, врати се у родно село и у шумама завичаја све до пензије обара стабла смрче.
-Како и поред толико снимљених филмова у својој 36 години живота нисам имао дана радног стажа, одлучим да се вратим у завичај, где су ме чекали супруга Љубинка и синови, и потражим стални посао. Играо сам након тога у још два филма, али како није могао да ми више правда одсуствовања с посла тадашњи шеф Шумске секције ми је поставио услов „филм или тестера“. Ја сам одабрао ово друго и нисма се покајао. Пошто сам имао свега осам разреда, у „Дунав филму“ су ми предлагали да о њиховом трошку наставим школовање и након академије одем у професионалце, али нисам пристао јер ми се није под старстост ишло у школу- причао нам је пре пар година Мирчета, у свом дому на Златару.
Пред филмске камере Мирчета Вујичић стао је први пут 1968. године и то сасвим случајно. У селу Правошева , које је тада било још без струје, Сташа Борисављевић и њен супруг Федор Шкубоња снимали су филм „Низводно од сунца“, филм о животу људи из златарског краја. Како им се један глумац разболео Мирчети су понудили епизодну улогу Међа Бакића, коју је он захваљујући својој отреситости и бистрини одиграо без трауме и понављања. Након премијере, у Правошеву су почеле да пристижу понуде и других режисера и да се ређају улоге и филомови „Бициклисти“,“Мирис пољског цвећа“, „Бомбаши“, „Клавир штимер“, „Смрт паора Ђурице“, “Скерцо“, „Судбине“, “Збогом остај бункеру на реци“...У филму „Сутјеска“, у име пролетера лично је предао рапорт Ричарду Бартону, који је играо Тита, док је у филму Пурише Ђорђевића „Крос контри“ играо главну мушку улогу, а партнерка му је била Милена Дравић.
Мирчета и Милена, сусрет на Златару (Фото: Д. Гагричић)
Од бављења глумом Мирчета није, како тврди, имао превише материјалне користи. Скромну имовину стекао је радећи као дрвосеча у шумама Златара, а поред „државног“ посла бавио се и сточарством и производњом белог мрса.
-Највеће паре од глуме зарадио сам у филму „Крос контри“. Ја као обичан сељак, натуршчик, за улогу сам добио три хиљаде динара, а Милена Дравић ,врстан професионалац, четири хиљаде. Можда сам могао добити и више, али нисам тражио јер је и овај износ за мене био феноменалан. У Шумској би када пребацим норму добијао осам стотина динара, највише хиљаду месечно – причао је Мирчета.
Живот у планини, у хармонији са природом, Мирчети је помогао да „победи“ тугу за сином који је умро у 33 години живота, као и тугу и самоћу када је остао удовац. Како би крај себе имао друга у старости, пре десетак година оженио се Славенком из Кокиног Брода. Преминуо је пре пар дана у њеном стану крај Златарског језера, где се прошле зиме спустио с планине, да би, како је говорио, „био ближе лекарима“.
У скромном дому на Златару, на филмске дане подсећале су га свега две црно-беле фотографије, које су једине остале од некада богате личне архиве. На једној фотографији је Мирчета са омчом око врата, као паор Ђурица, а на другој, која је настала тачно 17 година пошто се опростио од глуме, у друштву је Милене Дравић. Фотографија је настала приликом њеног одмора на Златару.
-Фотографије са снимања које нису развукли новинари, узеле су унуке које живе у Словенији. Ваљда хоће да се пред друштвом праве важне како им је деда био глумац- причао је пре пар година новинару „Варошких новина“ Мирчета Вујичић, једини глумац међу дрвосечама у западној Србији.
Коментари