„Нерв-in“ је назив нове збирке поезије нововарошке песникиње Гордане Боранијашевић. Књига је недавно угледала светлост дана у издању издавачке куће „Поетикум“ из Краљева.
Ово је, иначе, осма по реду збирка наше поетесе. Публикована је као једна од најквалитетнијих на првом конкурсу младог краљевачког издавача, а рукопис је штампан у специфичним условима - у јеку пандемије корона вируса.
-Песничка збирка Гордане Боранијашевић, конципирана као драма, одликује се иновативним приступом, алхемијом спајања духовног, молитвеног, плачевног, средњовековног, бајковитог, у модеран израз који одише дубином наслеђеног предања. Али,осликава и ововремено, дајући одраз других видова уметности: филма, сликарства, науке...у језику пажљиво сатканом, извезеном од прозби, успаванки, бајки... А понајвише од веома успеле игре речи, стварајући тако и нове изразе и сложенице – написао је о Горданиним стиховима Александар Марић, један од тројице чланова Уредништва „Поетикума“.
Нововарошка поетеса, добитница бројних престижних књижевних награда и признања, припрема још једну, девету по реду, збирку песама. Она ће бити публикована у издању једног од најпознатијих српских издавача – Српске књижевне задруге. И ово штиво биће чврст бедем у одбрани поезије, јер Гордана читав свој песнички живот брани уметност, естетику и истински праве вредности. Књижевни критичари су сагласни да је за нововарошку песникињу поезија есенција душе, „сан о Савршеном, сан о Апсолуту, сан о Лепоти“. Зато и пева : „Пишем да живим, дишем да мрем, све је у мојим песмама“.
Осма збирка - Гордана Боранијашевић
Из збирке:
DEJA VU
У магли Црни сеири.
(Не знам акценте).
Како се акцентују црни немири.
Вређају.Черече, хладне очи бече врече
Проглашавају кривце крију иза одбране
своје ражарене живце.
Не виде ми лице од мождане ограде.
О, маглени граде, зар Црни опет мене да нађе
Зар ништа од моје душе нема слађе...?
Ко наводи нечасне лађе, на мојој римној води зар луку да им нађе,
О, бо-лесни граде, где су ти брезе: девојане младе,
Где тице: недохватни стихан поврх моје главе,
где ти је срце пуно златне лаве,
где Момак тихан...?
О, проклети граде што откидаш римне главе,
Напоји Црног, па да тренем
Да с прћијом: овом римом
Кренем стењем Дворца Римног.
Коментари