У последњих 30 година у нововарошкој општини најављено је више издања – монографија или хроника, те зборника радова и других публикација које би осветљавале прошлост и остављале траг о збивањима у Старом Влаху. Међутим, учинак је мршав јер неки рукописи чаме у фиоци или фасциклама, најчешће без рецензија и уредничке руке, други су у маглама иницијатива, а низ аутора је у гроб однело замисли или се трага за започетим радовима...А време, као жрваљ меље, нетрагом нестају сведочанства, на догађаје и живот пада вео заборава.
Кад је светлост дана угледала књига „Нововарошки крај кроз историју, први том, од неолита до 1941.“ (група аутора, Нова Варош, 1991.) амбициозно је најављиван наставак. Да ли су славодобитници сагорели у жељи да период НОБ-а прогласе нејсветлијим у историји или су се уморили у прегањању око заслуга? – мање је важно, али још нису доступне чињенице, нема научне синтезе догађаја. Истина, у више спорадичних покушаја објављена су сећања и записи, за које су неки од истраживача последњих година рекли да им „недостаје научни апарат“ или су са низом недоречености у великој обавези и озбиљном задатку...
Са звучним насловима, који би требало да маме пажњу или поштовање читалаца, најављивано је штампање књиге о четничком покрету у грађанском (братоубилачком) рату. Један од аутора прикупљао је сећања потомака и сведока трагичних последица, али и фотографије, за којима родбина жали као несталим драгим успоменама: „Да су, бар, негде слике објављене...?!?
У последње две-три деценије у више наврата се потрзала иницијатива о припреми монографије о неоправдано запостављеној нововарошкој Гимназији, установи изузетног значај за просветно-културно уздизање сиромашног краја и вишедеценијско школовање кадрова. На руку је ишло, како је истицано, што већ постоји рукопис једног ентузијасте о раду пре Другог светског рата – о отварању, стрепњама и напорима да се одржи.На жалост, град је недавно изгубио Гимназију...
Стогодишњак - јубилеј ФК "Златар" идуће године
Уместо да се сећања преточе у записе, прикупе документа, копа по архивама и периодици, драгоцено време губило се у јаловим расправама како радити, те потреби формирања редакционог одбора, ангажовању зналаца овог посла са стране или аутора из ове средине и у случају припреме хронике Фудбалског клуба „Златар“, који наредне године пуни век постојања. Ако је за то пропуштена прилика, јубилеј се може обележити и низом записа или новинским фељтоном.
Наше познате разметљивости и лакомислености било је и у најави сабирања грађе међу корице зборника радова о планини Златар – магистарских и докторских студија о лековитом биљу, ваздушној бањи, климатским условима, шумском благу.. Помиљале се и хронике низа села и установа, па поратног развоја...?!
Eкономско сиромашење и назадовање краја, као и кадровска оскудица, гурају у још већи запећак такозвану друштвену бригу о издаваштву.
Коментари