Јаворска царинарница (код данашње шумарске куће испод Василијина врха) била је главни прелаз између Србије и Турске у периоду од 1834. године до Првог балканског рата 1912. годин е и ослобођења од ропства . Граница је ишла од Дрине, коритом Увца и Тисовице, па преко Чемернице, гребена Јавора и Голије и избијала на реку Рашку.
После Карађорђева устанка и царских хатишерифа у колевци немањићке државе постављена је и утврђена граница где никад није била, кроз исти народ. По висовима и уз друмове озидане су карауле, осматрачнице, куле, утврђења са пушкарницама да векују и браћу деле. А са обе стране остали су Карађорђеви шанчеви. Неки од записа сведоче о животу српског народа:
...Ведрог летњег дана са старовлашких планина и села изгубљених иза границе – видела се та обећана земља – Кнежевина Србија. Они који су били на домаку слободе, а остали у ропству и још жешће били изложени немилости спахија и турске власти, вребали су сваку прилику за бексто „у Мораву „ и „у Србију“ или прибирали нове снаге да се издржи што се издржати мора...
Из села око Увца и Лима, која су у Османском царству, многе породице са завежљајима и нејачи газе Увац и богазе Јавора и Чемернице. За оне што су остали – голи живот је био својеврсно јунаштво и слали су вапаје Кнежевини Србији. .. У историографији су Јаворска царинарница и дагађаји око ње, друштвено-економске и просветне прилике остали помало у сенци Јаворског рата (1876-1878), дела Српско- турских ратова и борбе Србије за независност и Првог балканског рата. Истина, објављено је низ сведочанстава и докумената о сеобама и зулумима, те упадима на карауле и преко границе, као и подршци коју су владе српских династија Обреновића и Карађорђевића пружале поробљеној браћи у Старој Србији.
Међутим, богата архивска грађа у Београду и Истамбулу, а и неким другим местима, одавно чека истраживаче. Настојећи да се одужи дуг прецима, Удружење потомака ратника 1912-1920. године у Новој Вароши покренуло је иницијативу да општине Нова Варош и Ивањица и Музеј у Чачку и друге установе које брину о баштини организују округли сто или научни скуп, како би се сабирањем грађе међу корице зборника – осветлили догађаје и скинуо вео заборава...
ПАТРИОТСКА СВЕСТ: Пред истраживачима је прилика не само да покажу научну и професоналну свест, већ да у овом часу имају и високу патриотску свест, пошто се неки тамни облаци надвијају над Рашком области. С друге стране, „јаворска традиција“, како је неки зову, последњих година се обележава површно и скоројевићки, уз често занемаривање историјских чињеница и поред подршке из државне касе?!?
Комите - народни прваци из поробљених крајева на Јавору 1912. године
Коментари