Опасност од пролећних мразева још није прошла, па агрономи саветују опрез. Топло време "измамило" је вегетацију, збогчега су биљке посебно рањиве. На који начин можете заштитити своје воћњаке од позних пролећних мразева читатајте у тексту Небојше Брзаковића из Пољопривредне саветодавне и стручне службе "Ужице:
* * *
Појава позних пролећних мразева у зависности од времена појаве, интензитета појаве и дужине трајања може да нанесе мање или веће штете у воћним засадима.Првенствено долази до измрзавања генеративних пупољака, затворен, отворен цвет или плод. Вегетативни пупољци су отпорнији.
Наиме, чињеница је да су могуће штете далеко веће уколико је биљка ушла дубље у вегетацију.Већ са бубрењем пупољака смањује се отпорност на позне пролећне мразеве. Појавом цветног пупољка, отварањем цвета, формирањем младог плодића отпорност на позне пролећне мразеве је све мања.
Штете од евентуалног измрзавања се огледају првенствено на ораху и коштичавим врстама воћа, док је јабучасто воће због касније појаве цвета мање изложено штетама.Код јагодастог воћа појава штета је са већом вероватноћом код раноцветајућих врста, црна рибизла и јагода , док је далеко мања код малине, купине и црвене рибизле.
Штете настају првенствено у долинама, поред река и потока, а знатно мање на побрђима где и има највише засађеног воћа.
Уколико дође до појаве слана, приземних мразева, разлика у температури ваздуха при земљи и на 2 метра висине буде око 5 степени, при чему се не јављају штете на воћкама.
Најосетљивији је већ формиран млад плод, који измрзава на -0,5 до 1 степен, отворен цвет издржава температуру од -2 степена, док затворен цвет (фаза белих балона) издржава до -4 степена Целзијуса. Најосетљивији је млади плод кајсије, измрзава на -0,6 степени, док плод ораха страда на -1,0 степен. При појави позних пролећних мразева, уколико нема штета на ораху, код нас је остало воће безбедно.
Појава штета од позних пролећних мразева је већа код ниско стаблашица. Мање штете се јављају и код воћака које имају дужи период цветања, тиме и веће шансе да део цветова донесе и плод.
Директне мере заштите у воћарству од позних пролећних мразева су:
-задимљавање током ноћи, када се очекује појава позних мразева. За ову сврху могу се користити стара, влажна слама или сено. Међутим, објективно уколико је јачи интензитет појаве и дуже трајање ниских температура шансе за успешно задимљавање су све мање.
- загревање и мешање ваздуха, за шта се користе специјални уређаји за загревање и јаким пропелерима мешање ваздуха у циљу смањења ризика од позних мразева,
-орошавање – прскање водом, даје највеће могућности за спречавање могућих штета од позних мразева.
Орошавање треба да траје све до почетка отапања леда, који настаје преласком воде у лед на цвету, листу и плоду воћака.Наиме, преласком воде у лед ослобађа се 80 калорија по граму воде, што диже температуру за 5-7 степени.
Количина воде потребна по 1 хектару за 1 сат прскања је око 35 кубних метара. Прскање треба да се ради све до почетка раста температуре, када почиње отапање леда.
Према томе, најбоље је пре подизања воћног засада избегавати мразишта, а на ризичнијим подручјима користити воћне врсте које касније крећу са вегетацијом и позније цветају.Објективно у нашим условима директне мере за спречавање штета од позних пролећних мразева не могу дати поуздану заштиту због недостатка опреме и воде и уређаја за прскање у време појаве ниских температура.
Саветодавац: Небојша Брзаковић, дипл.инж. пољопривреде (ПССС "Ужице")
Коментари