Као једну од најдражих успомену из детињства Радојица Куртић (70), из Смудинога, на Златарском језеру, чува слику на којој су ђаци седмог разреда ОШ „Добривоје Чкоњевић“ у Штиткову „упрегнути“ у дрвена кола.
– На часовима биологије и домаћинства довлачили смо родну земљу за цвеће поред стаза или камен за насипање блатњавог школског дворишта. Није било далеко: земља из склада украј дворишта, а камени тампон испод оближњег извора речице Врело, десне притоке Тисовице – присећа се Куртић.
На полеђини слике запис: „За успомену и дуго сећање од својих другова и наставнице. Врело. 22. маја 1963. Штитково“. Док одмотава филм ћачких дана у селу под Чемерницом пре 57 година, Радојица се пита колика ли би се хајка подигла кад би, не дај Боже, осванула ововременска слика деце у „јарму кола“, кога би све черечили удружења за заштиту, те НВО...?
– Као ретко кога сачували смо у сећању наставницу биологије Цмиљу Стојановић, однекуд са југа Србије. Они је са нама гурала кола, уређивала двориште, подизала цветне стазе, учила нас гајењу поврћа и садњи цвећа и редовно долазила у родитељске домове да види имамо ли „своју „леју“. Њен супруг Петар запамћен је као строги управитељ школе и страствени пецарош и возач мотора.
Ученицима није ни падало на памет да се код кућа жале на „педагогију“ и часове са будаком у рукама: на садњу борића на голетима или купљење кромпира на задружним њивама у Рујиштима. С јесени су били обавезни да за ђачку задругу донесу по пет или десет килограма шипурака и клеке, а за најбоље у дану сакупљања шумских плодова следовале су награде, као пенкала...
– Првих седам дана у јесен 1967. године копали смо канал за кабал струје од хотела „Језеро“ до зграде тек саграђене Гимназије у Новој Вароши, товарили шут, припремали подлогу за тротоар, чистили просторије да би унели клупе – казује тадашњи матурант Јован Шапоњић (73), који је пензију стекао иза шалтера СДК. – На акцијама пошумљавања највише жуљева имали су момци из одељења где је било више девојака, јер су, из солидарности са другарицама – запињали из петних жила, да им разерд не изостане у такмичарским резултатима...А несташлуци, укори, те да је одељење било без тужибаба – посебна су прича...
Саднице на кршу - горани из школе у Радоињи
ЗЕЛЕНИ ТЕПИХ : Док изводе унуке у шетњу, деке и баке им показују да се око Нове Вароши зелене горе пошумљене – ђачком руком. Некадашњи ђаци диче се зеленим тепихом бора, горанским акцијама и добијеним биткама са кршом и сушама у Јасенову, Акмачићима, Бистрици, Радоињи, Кокином Броду...
Коментари