Уз терор, намете, интернирања становништва у логоре, у окупирану Србију из које је војска тражила спас преко Албаније, крајем 1915. године на швапским бајонетима стиже и забрана ћирилице, а живот загорчава и добро организована мрежа доушника.
Низ докумената у Завичајном одељењу ужичког Музеја у Новој Вароши, као и у књизи „Нововарошки крај кроз историју“ (група аутора, Нова Варош 1991.) сведочи како су се окупационе власти законом и тиранијом окомиле на националне корене. Латиница се овде први пут запатила пошто је уведена као једино и обавезно писмо и у школама и у службеној употреби, а уџбеници су стизали из Загреба и Сарајева.
У смутним временима засејано семе, подржано комунистичком утопијом, нашло је плодно тле на српској њиви и код победника 1945. године. Они су, одбацујући ћирилицу, прихватили латиницу као доказано средство за расрбљавање и разарање, како су то звали, „ретроградне српске традиционалне културе“.
Измене Закона о службеној употреби језика и писма, којим ће се штитити ћирилица (као у неким словенским земљама), више од две године чаме у фиоци.
И поред тога што су последњих година у Општини Нова Варош учињени значајни кораци на одбрани и повратку ћириличног песма у свакодневну употребу и даље се крши члан 10. Устава Србије, према којем је “у Републици Србији у службеној употреби српски језик и ћирилично писмо”. И даље понегде царују незнање, помодарство и малаграђанштина, тешко се мења свест удворичког и вазалног менталитета суграђана и чиновника јавних служби.
Посебна прича су путокази, мада их на магистрали има на оба писма (што је разумљиво), а често на једном у селима и засеоцима. Жилав отпор латиници показују и на благајни ЈКП „3. септембар“ издајући потврде о уплати рачуна за воду и смеће, као и табле и мапе на скијалишту, али и нека обавештења кућних савета.
Барјак ревносних чувара туђег писма и даље носе наслови у библиотекама и издања на киосцима. Уз раме су им чаршија и Бабића Брдо, где су називи радњи и угоститељских објеката, па јеловници и ценовници, огласи и поједини плакати са незаобилазним „кантарским кукама“, што би рекао Давид Штрбац.
Колико смо се отуђили од ћирилице, а латиница се просто урезала у свест и мозак, потврда су и оне жврљотине и огласи: „продајем козји сир“, „шљиве на грани“ или „стеону краву“...
ПОДРШКА МЕДИЈИМА НА ЛАТИНИЦИ ?-За суфинансирање пројеката јавног информисања прошле године је из општинске касе средства добило 10 медија (новине, радио и ТВ станице и портали), од којих је шест на – латиници?! Докле ће се пружати подршка онима који из бизнис интереса, можда кратковидости или других намера – понижавају српско писмо, питајући „зар ћемо са ћирилицом у Европу?“
Упозорење да се спречи несрећа - солитер на Браношевцу
Коментари